Др Владимир Вукашиновић, Велики вход: Огледи из српског литургијског предања XII–XXI век, Православни богословски факултет, Институт за литургику и црквену уметност, Београд, 2015, стр 315, библиографија, индекси и илустрације, 21 цм, ИСБН 978-86-7405-157-3
Српска богословска мисао постала је богатија за још једну значајну књигу из области Литургике. Реч је о својеврсној антологији радова из литургијског богословља нашег истакнутог професора и научника ове теолошке дисциплине. Књига излази као прва у издању новооснованог Института за Литургику и Црквену уметност при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
У књизи се обрађују теме из историје српског богослужења и савременог богослужбеног живота Цркве. Зато је садржај подељен у две целине: Наслеђа прошлости, и: Изазови будућности. Сваку чини по шест студија.
Садржина првог дела књиге обухвата две групе радова – оне који се баве питањима служабника, и оне који обрађују проблеме везане за требнике.
Књига започиње питањем Јаковљеве Литургије у српском рукописном предању од XVII до XIX века. Аутор анализира три сачувана примерка ове службе како би се видели мотиви и циљеви њеног преписивања и присуства у нашим срединама.
У другој студији предмет анализе су рукописни служабници хиландарске збирке са посебним освртом на Тропар трећег часа од XV до XVII века. Овим радом учињен је још један помак у расветљавању историјата овог проблема у богослужењу Српске Цркве.
У трећем раду аутор настоји да реконструише предлошке првих штампаних српских служабника на основу збирке манастира Високи Дечани. Ова студија још једном показује од каквог је значаја дечанска рукописна збирка за историју српског богослужења.
Требничка питања покренута су разматрањем чина освећења литургијског простора код Срба у XIII и XIV веку. Овом важном црквеном чину до сада није поклањана нарочита научна пажња у нашој средини. Поједина питања су решена овим радом, а нека тек отворена.
Проблематици новог издања Молитвослова аутор је посветио нарочиту пажњу. На двадесетак страна налази се студија која обухвата све аспекте евентуалне ревизије Требника. Иако су у раду обрађени само штампани требници, лако се може видети колико ће бити велики подухват израде новог молитвослова.
Колико је важно озбиљно бављење требничким материјалом, можемо видети у раду посвећеном Светој тајни брака у милешевском штампаном Требнику из 1546. године. Занимљива истроријско-богословска студија знатно је променила неке досадашње ставове о овом чину.
Теме које се баве актуелним питањима из литургијског богословља, аутор започиње обимном студијом о савременим токовима литургијског богословља у СПЦ. Ова тема је обрађена у четири поднаслова, који обухватају следеће сегменте: литургијске прегаоце, литургијско преводилаштво и полемике, као и данашњи положај Литургике на Богословском факултету.
Наредни текст је од изузетног значаја за богослужбени живот. Реч је о анализи литургијског језика Цркве. Тумачење литургијских језика које овде налазимо, веома је потребно како теолозима, тако и верном народу. Разумевање литургијског простора, времена и радњи основни је предуслов да би се у потпуности учествовало у богослужењу.
Не мање важна тема је и питање литургијског образовања и васпитања у богословијама СПЦ. Ово богословско разматрање је намењено свима онима који могу да допринесу унапређењу Литургике у средњим црквеним школама. Приљежан рад на овом пољу јавља се као неопходност првога реда како би дошло до процвата литургијске свести.
Посебна пажња је посвећена односима Цркве и савремених лаицитета. Једно од кључних питања на које треба одговорити данашњем лаицизму јесте тежња да се област вере ограничи на сферу приватности. На ово као и на друга питања која произилазе из неминовног сусрета сакралног и секуларног аутор нуди одговоре садржане у Литургији као најважнијем изразу Цркве.
Проблем који се природно наслања на претходни је криза ритуалног у савременој хришћанској теологији и пракси. Будући да је ритуал неизоставни израз човекове природе, над њим се, услед научних и других револуција двадесетог века, јавља запитаност. Својеврсну кризу црквеног ритуала у коме се налазимо, не треба доживети негативно. Она се може превазићи уколико се уложи адекватан академски и аскетски труд.
Књигу затварају литургичка питања у свакодневном животу Цркве. Од како је обновљено интересовање за Литургику, на светлост дана је изнето мноштво неартикулисаних облика богослужбеног израза које верни практикују. Извитопереност молитвене праксе је последица немогућности активног учествовања народа у литургијском животу Цркве. Отуда је одговорност, пре свега, на свештенству које својим свесрдним залагањем може и треба да допринесе оздрављењу богослужбене свести.
Ова књига вредна пажње намењена је како стручној, тако и широј црквеној јавности. Своју примарну улогу нашла је као приручник за студенте Богословског факултета. Међутим, богатство тема и значај питања која су покренута у њој, свакако би требало да учине Велики вход настолном књигом парохијског свештенства и свих оних који се труде да живот Цркве унапреде на најбољи могући начин.
Никола Јоцић
извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Српска богословска мисао постала је богатија за још једну значајну књигу из области Литургике. Реч је о својеврсној антологији радова из литургијског богословља нашег истакнутог професора и научника ове теолошке дисциплине. Књига излази као прва у издању новооснованог Института за Литургику и Црквену уметност при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.
У књизи се обрађују теме из историје српског богослужења и савременог богослужбеног живота Цркве. Зато је садржај подељен у две целине: Наслеђа прошлости, и: Изазови будућности. Сваку чини по шест студија.
Садржина првог дела књиге обухвата две групе радова – оне који се баве питањима служабника, и оне који обрађују проблеме везане за требнике.
Књига започиње питањем Јаковљеве Литургије у српском рукописном предању од XVII до XIX века. Аутор анализира три сачувана примерка ове службе како би се видели мотиви и циљеви њеног преписивања и присуства у нашим срединама.
У другој студији предмет анализе су рукописни служабници хиландарске збирке са посебним освртом на Тропар трећег часа од XV до XVII века. Овим радом учињен је још један помак у расветљавању историјата овог проблема у богослужењу Српске Цркве.
У трећем раду аутор настоји да реконструише предлошке првих штампаних српских служабника на основу збирке манастира Високи Дечани. Ова студија још једном показује од каквог је значаја дечанска рукописна збирка за историју српског богослужења.
Требничка питања покренута су разматрањем чина освећења литургијског простора код Срба у XIII и XIV веку. Овом важном црквеном чину до сада није поклањана нарочита научна пажња у нашој средини. Поједина питања су решена овим радом, а нека тек отворена.
Проблематици новог издања Молитвослова аутор је посветио нарочиту пажњу. На двадесетак страна налази се студија која обухвата све аспекте евентуалне ревизије Требника. Иако су у раду обрађени само штампани требници, лако се може видети колико ће бити велики подухват израде новог молитвослова.
Колико је важно озбиљно бављење требничким материјалом, можемо видети у раду посвећеном Светој тајни брака у милешевском штампаном Требнику из 1546. године. Занимљива истроријско-богословска студија знатно је променила неке досадашње ставове о овом чину.
Теме које се баве актуелним питањима из литургијског богословља, аутор започиње обимном студијом о савременим токовима литургијског богословља у СПЦ. Ова тема је обрађена у четири поднаслова, који обухватају следеће сегменте: литургијске прегаоце, литургијско преводилаштво и полемике, као и данашњи положај Литургике на Богословском факултету.
Наредни текст је од изузетног значаја за богослужбени живот. Реч је о анализи литургијског језика Цркве. Тумачење литургијских језика које овде налазимо, веома је потребно како теолозима, тако и верном народу. Разумевање литургијског простора, времена и радњи основни је предуслов да би се у потпуности учествовало у богослужењу.
Не мање важна тема је и питање литургијског образовања и васпитања у богословијама СПЦ. Ово богословско разматрање је намењено свима онима који могу да допринесу унапређењу Литургике у средњим црквеним школама. Приљежан рад на овом пољу јавља се као неопходност првога реда како би дошло до процвата литургијске свести.
Посебна пажња је посвећена односима Цркве и савремених лаицитета. Једно од кључних питања на које треба одговорити данашњем лаицизму јесте тежња да се област вере ограничи на сферу приватности. На ово као и на друга питања која произилазе из неминовног сусрета сакралног и секуларног аутор нуди одговоре садржане у Литургији као најважнијем изразу Цркве.
Проблем који се природно наслања на претходни је криза ритуалног у савременој хришћанској теологији и пракси. Будући да је ритуал неизоставни израз човекове природе, над њим се, услед научних и других револуција двадесетог века, јавља запитаност. Својеврсну кризу црквеног ритуала у коме се налазимо, не треба доживети негативно. Она се може превазићи уколико се уложи адекватан академски и аскетски труд.
Књигу затварају литургичка питања у свакодневном животу Цркве. Од како је обновљено интересовање за Литургику, на светлост дана је изнето мноштво неартикулисаних облика богослужбеног израза које верни практикују. Извитопереност молитвене праксе је последица немогућности активног учествовања народа у литургијском животу Цркве. Отуда је одговорност, пре свега, на свештенству које својим свесрдним залагањем може и треба да допринесе оздрављењу богослужбене свести.
Ова књига вредна пажње намењена је како стручној, тако и широј црквеној јавности. Своју примарну улогу нашла је као приручник за студенте Богословског факултета. Међутим, богатство тема и значај питања која су покренута у њој, свакако би требало да учине Велики вход настолном књигом парохијског свештенства и свих оних који се труде да живот Цркве унапреде на најбољи могући начин.
Никола Јоцић
извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
Нема коментара:
Постави коментар