Спомен Првог Васељенског сабора

   11. јун/29. мај

   Спомен и похвала Светим Оцима Првог Васељенског Сабора врши се у недељу пред Педесетницу, или у седму недељу по Васкрсу, која се зато и назива: Недеља Светих Отаца. Овај Сабор би одржан у Никеји 325 год. у време св. цара Константина Великог. Овај Сабор сазват беше да отклони забуну, коју својим кривим учењем створио беше Арије, свештеник александријски. Он је, наиме, распростирао учење, као да је Христос у времену створен од Бога, и да није превечни Син Божји, раван по битности Богу Оцу.

 На овом Сабору учествовало је 318 Светих Отаца. Сабор је осудио учење Аријево и Арија предао анатеми, пошто није хтео да се покаје. Још је Сабор коначно утврдио Символ Вере, који је доцније допуњен на Другом Васељенском Сабору. На Првом Васељенском сабору били су многи знаменити светитељи, међу којима су се нарочито истицали: св. Николај Мирликијски, св. Спиридон, св. Атанасије, св. Ахил, св. Пафнутије, св. Јаков Нисивијски, Макарије Јерусалимски, Митрофан Цариградски, Јован Персијски, Аристак Јерменски и други многи са Истока.

                                      
   Са Запада пак присуствовали су: Осије Кордовски, Теофил Готски, Цецилијан Картагински и други. Главни посао овога Сабора је утврдио и време празновања Васкрса. И најзад, прописао је 20 разних канона.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.