Симеон и Сава се поклонили гробу Преподобног Симеона

   Пре неколико недеља у посети манастиру Студеница били су светогорски монаси из манастира Ватопед - Симеон и Сава, отац и сина. Ова два Грка, родом са Кипра, имена су добили по нашим (и њиховим) монасима Преподобном Симеону Немањи и Светом Сави. Поклонили су се гробу Преподобног Симеона. Пошто је монах Симеон старији човек, има око 85 година, није могао да иде до Горње студеничке испоснице Светога Саве али је његов син Сава ишао. Пре Студенице обишли су многе наше светиње а даље су отишли пут манастира Милешева. Ову посету Србији планирали су око двадесет година.

Студеница 24.7.2010.
Снимак пред сам почетак једне од највећих олуја које су захватиле овај део Србије у последњих 50 година.
фото: Марко Стаматовић
извор: www.manastirstudenica.rs

Двадесет година кована жеља, недавно се испунила двојици светогорских монага, Грка - дошли су у посету постојбини и светињама наших (и њихових монаха) по којима су добили имена - Преподобном Симеону Немањи и Светом Сави.

   О Немањином одласку у Ватопед

   Према Светом Сави (Житије Светога Симеона, 1206/7. година):
   Свети Сава, говорећи о Немањином боравку у Студеници, каже: "Блажени овај старац...остаде у овом нашем манастиру две године." На доношење Симеонове одлуке да оде на Свету Гору можда је пресудно утицао Савин позив, који му је овај упутио чим је примио очево писмо са вешћу о његовом монашењу. Поред тога, одлазак у туђину је значио уздизање на "виши духовни степен", чему је бивши велики жупан такође тежио. Подстакнут Савиним писмом, Немања жури да се удаљи: "...богољубиви господин Симеон зажеле опет отуда да изађе и странствује, да собом испуни све речено..." Немања се моли Богу да му омогући одлазак: "Јер знам да је велика милост твоја на мени и сада те, Владико, молим, дај ми да скончам ову трку!" (види: 1, Тим. 2, 4). Потом опет даје благослове синовима, Стефану оставља старање о Студеници, у којој оставља игумана Дионисија. Сава наводи датум његовог доласка на Атон:"...отиде одатле у Свету Гору, месеца октобра 8, дан, године 6706 (1197)". Поменутог датума кренуо је ка Светој Гори, према српско-византијској граници, до које га је испратио велики жупан Стефан са бројном угледном властелом.
   Немања се убрзо среће са сином и светогорцима: "Стиже на ливаду мира, међу дрвета красна узрастом и плодовима, на којима поју слатке птице, где слушавши и поживе мирним и неметежним и богоугодним животом, укоренивши се добро у правој вери и светло сијајући, стојаше као дивно дрво у добром пристаништу, то јест Светој Гори."

   Према Стефану Првовенчаном (Друга хиландарска повеља, 1200-1202. година).
   "Брзо идући с горе оне сиђе на раван, тј. у Свету Гору, где и чу да се живи миран и неметежан живот на ливади тој, и да се правоверје добро укоренило и да светло сија, као неко дрво које дивно стоји, а гране су му освећени и богобојажљиви и христољубиви монаси и сав освећени црквени збор; а сред њих свих као слаткогласна птица, Сава монах, мила утеха христољубивом старцу..."

   Према Светом Сави (Житије Светога Симеона, 1206/7. година):
   До тада студенички монах, Симеон је, са пратњом, стигао у манастир Ватопед "месеца новембра 2. дан" 1197. године. Касније граде Хиландар, у коме се монах Симеон упокојио. Описе његове кончине Свети Сава даје у кратким целинама како би се адекватно и упечатљиво представили сви важни тренуци. Сава описује како Симеон спремно, у току неколико дана, дочекује смрт, потпуно усредсређен на њу. Пошто је у своме манастиру Хиландару проживео осам месеци, "6708 године" (тј. 1199) "месеца фебруара 13. дан", "је овај блажени отац наш прешао у вечни покој".

  Снежана Крупниковић
  ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1160, 15. јул, 2015.