Преславна Приснодјева

   Много је мајки на овоме свету, али само једна је украс свих мајки, док је у Њој круна материнства - Њена девичанска утроба. У свим православним храмовима најмилостивији поглед са живописних фресака и икона јесте најсветији лик Приснодјеве.

   Од Бога измољена, у Јерусалимској пустињи на обронцима живописног Хореба, где се данас налази манастир Светог Георгија Хозевита, молитвама свог времешног оца, била је заветована Богу. Из Њеног пречистог тела родиће се Спаситељ света и Син Божији. Зато, према неким тумачењима, Свети пророк Језекиљ назива Богородицу вратима кроз која се само Бог прошао, а пророк Исаија је назива књигом која је тајанством запечаћена.

У ЊЕ НЕ БЕШЕ НИКАКВЕ ГОРДОСТИ, У СВЕМУ ПРОСТА, БЕЗ И НАЈМАЊЕГ ПРИТВОРСТВА; БЕЗ ИКАКВОГ МЕКУШТВА, ОНА У ИСТО ВРЕМЕ БЕЈАШЕ ОЛИЧЕЊЕ НАЈУЗВИШЕНИЈЕ СМЕРНОСТИ

    Правећи паралелу између Мајке Божије, Нове Еве и Адамове Еве, првомајке, ава Јустин Нови каже: Ева је у рају била госпођа, па радије послуша ђавола црног, а Богомајка је у храму била слушкиња, али је слушала Анђела светлог. И као што Еви дође врховни ангел таме, сатана лично, да би је сигурно преварио, тако и Богородици дође врховни благовесник, Ангел серафимског рода, Гаврил, јер Дјева гораше серафимском љубављу према Богу. Ева је послужила себи, али против себе и против света, а Богомајка је послужила Богу због спасења свих.
   У спису који се приписује Светом Дионисију, Свети Дионисије Ареопагит, ученик Апостола Павла, видевши Богомајку у Горњој соби Светог Јована Богослова на Сиону, ускликнуће: Да нисам на прави начин био упућен у веру Христову, ја бих помислио да је Богородица Бог. Светитељи Епифаније и Никифор дадоше овакав опис Богомајке: У свему она беше отмена и постојана; говорила је врло мало, и то оно што је потребно, корисно и добро; свакоме је указивала част и поштовање; са сваким човеком је водила одговарајући разговор, не смејући се, не узбуђујући се и не гневећи се.
   Раста је била средњег; боја Њеног лица је била као боја зрна пшеничног; Њена коса је била светлосмеђа и мало златаста; поглед жив и проницљив; очи су јој бојом подсећале на зреле маслине; обрве повијене, тамне; нос не кратак; усне као боја руже, слаткоречиве; лице не округло, нити оштро, већ мало подуже; руке и прсти подугачки.
   У Ње не беше никакве гордости, у свему проста, без и најмањег притворства; без икаквог мекуштва, Она у исто време бејаше оличење најузвишеније смерности. Хаљине Њене беху просте, без икаквих украса, као што то показује повезача(марама) Пресвете главе Њене која се до данас сачувала.
   Један од светитеља нашег доба, Свети Пајсије Светогорац имао је част да му се Пресвета Богородица јављала више пута. Његове су речи да је лик Мајке Божије највернији лику са иконе Јерусалимске Мајке Божје. Ова чудотворна икона налази се у Цркви Успења Мајке Божије која се налази у Кедронској долини, у подножју Маслинске горе. Икону Јерусалимске Мајке Божије живописала је у 17. веку монахиња Сергија из Горњенске обитељи Светог Јована Крститеља из  Еин Карема.
   Пречиста Богомајка данас има мноштво својих светих места која су завештана Њеним обећањима: Света Гора Атонска, Дивјево - Тројице - Серафимовски манастир, Ивиронски манастис у Грузији, као и цела Света земља.
   Потражимо и ми, покајно и скрушено, молитвама Њену заштиту како би и на нас сео Њен спасоносни Покров, којим Она закриљује и чува оне који јој се моле.

    Хаџи Драган Б. Поповић
   Аутор је дугогодишњи водич по светим местима Блиског Истока и Русије
   ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, бр. 342, март/април, 2015.
   Тема броја: Пресвета Богородица