Тројица

   Верујем у једнога Бога Оца, Сведржитеља, Творца свега видљивог и невидљивог. И у једнога Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног, од Оца рођеног, тј из суштине Оца, Бога од Бога, Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог, рођеног, нествореног, једносуштног оцу, кроз Кога је све постало. Који је ради нас људи и ради нашега спасења сишао са небеса, и оваплотио се, и очовечио се, и страдао, и васкрсао у трећи дан, и вазнео се на небеса, и Који седи с десне стране Оца, и Који ће опет доћи да суди живима и мртвима. И у Духа Светога. А оне који говоре: "Било је (време) када нје било (Сина)", и да је  Он створен из небића, или који говоре да је Он из друге ипостаси или суштине, или (који називају) Сина Божијег измењивим или променљивим, анатемише (одлучује) Католичанска и Апостолска Црква.

Символ вере Никејског Сабора

Андреј Рубљов, Света Тројица

   Ако Логос није вечно саприродан Оцу, онда није вечна ни Тројица, већ је раније била Јединица и кроз припајање на крају постала Тројица...И још: ако Син није лично рођење Очеве суштине, него је проистекао из небића, онда је и Тројица постала из небића, и постојало је време када није било Тројице...Али то није тако. Да не буде овога! Тројица није створена, већ је једно и вечно Божанство у Тројици и једна слава Свете Тројице...Хришћанска вера познаје непромењиву, савршену и увек једну исту блажену Тројицу, и ништа више не додаје Тројици, и не представља да је Она икада била недовољна...клања Јој се, чувајући нераздељивост и јединство Њеног Божанства.

Свети Атанасије Велики

   Треба поштовати веру у једног Бога, и исповедати три Ипостаси или три Лица, а притом свако са Његовим личним својствима. А поштује се, по мом мишљењу, вера у једног Бога када и Сину и Духу приписујемо један Узрок...Поштује се вера и у три Ипостаси када не будемо измишљали никакво мешање и сливање..Поштују се и лична својства када будемо представљали и називали Оца беспочетним и почетком - као Узрок, као Извор, као вечно постојећу Светлост, а Сина не беспочетним, али ипак почетком свега. Када кажем "почетком", ти немој уносити време, немој стављати нешто средње између Родитеља и Рођеног...Дакле, Отац је беспочетан због тога што ни од кога другог, чак ни од Самог Себе није присвојио своје постојање. А ако Оца представиш за Узрок, Син није беспочетан због тога што је почетак Сина Отац као Узрок, а ако представљаш почетак у односу на време, онда је беспочетан због тога што Владика времена нема почетка у времену...Али упитаћеш: "Ако је Син рођен, како је онда рођен?" Што неко више и подробније хоће да види, то више квари осећања, и у мери у којој разматрани предмет превазилази опсег знања, у тој мери човек губи саму сбособност сагледавања ако жели да сагледа цео предмет, а не онај његов део који би могао размотрити без штете. Ти слушаш о рођењу: не истражуј да сазнаш какав је начин рађања. Слушаш да Дух исходи од Оца: не буди радознао да сазнаш како иссходи.

Свети Григорије Богослов

   Ако постоји Бог, Бог и Бог, како онда то нису три Бога?...Ми имамо једног Бога због тога што је Бог један. И Једноме се приписује оно што је од Бога, иако се верује у Три због тога што, као што Један није више Бог, тако ни Други није мање Бог: и Један није пре, а Други није после: Они се ни хтењем не деле, нити се по сили раздвајају...Божанство је у Одвојенима недељиво, као што је у три сунца, која су садржана једно у другом, ииста раствореност светлости. Зато, када имамо у мисли Божанство, Првоузрок и Једноначалије, тада је оно што замишљамо једно. А када у мислима имамо Тројицу у Којима је Божанство, Који су од Првоузрока и Који постоје од Њега пре времена и једнаки су по части, тада се клањамо трима.

Свети Григорије Богослов

Ова Божија природа је Јединство у три Лица,

Једино Царство, Боанство и Сила,

Јединство у Триади и Триада у Јединству.

Бог је један, а није их три, већ је Један Он у три Лица,

Потпуно истоветни и свагда исти по суштини,

Који у јединству несливено пребивају заједно,

А раздвојени, насупрот, бивају нераздељиви и сливени...

Свето тројединство Једно је у три Лица,

То јест три су Једно, а једно је Тројица.

Разуми, поклони се и свагда у то веруј!

Ово Јединство, јавивши се, засијавши, обасјавши све,

Предавши се, давши себе, сваким добром бива.

Због тога ово добро називамо често,

Не само речју, већ и другачије: светлошћу,

Миром, радошћу, животом, храном, водом, росом,

Одећом, заштитом, наднебеском ложницом,

Васкрсењем, истоком, утехом, бањом,

И огњем, и водом, и извором живота,

И реком, и потоком, и богатством верних,

Хлебом нашим насушним, тајном насладом,

Сунцем које вечно сија, вечно јарком звездом,

И светиљком што у срцу јарко и јасно сија.

Преподобни Симеон Нови Богослов

   Дакле, Света Католичанска и Апостолска Црква истовремено излаже учење о Оцу и Његовом Јединородном Сину Који је од Њега рођен ван времена...и бестрасно и несхватљиво, како зна само Бог свега, као што истовремено постоји огањ и светлост која од њега проистиче, и није прво огањ, а после њега светлост, него заједно: и као што се светлост, која се увек рађа из огња, свагда у њему налази, ни на који начин се не одвајајући од њега, тако се и Син рађа од Оца, ни мало се не раздвајајући од Њега...Исто тако верујемо и у Духа Светог, Господа, Животворног, Који од Оца исходи и Који у Сину борави, Коме се са Оцем и Сином заједно клања и Који се заједно слави као једносуштни и савечни...Не говоримо да је Дух од Сина, већ Га само називамо Духом Сина...и исповедамо да се Он кроз Сина открио и даје се нама...као што из сунца излаи сунчев зрак и светлост, јер је само оно извор сунчевог зрака и светлости.

   Преподобни Јован Дамаскин

   Игуман Иларион (Алфејев), ТАЈНА ВЕРЕ, Епархија жичка, Краљево, 2005.