Хиландар – Прослава празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице (25. јул по новом, грегоријанском или 12. јул по старом, јулијанском календару) у свештеној обитељи хиландарској, одржана је молитвено и литургијски, у складу са манастирским типиком и гостопримством које се увек пројављује када дође време великих празника и манастирских слава. Свеноћном бдењу, светој литургији и за славском трпезом присуствовао је велики број гостију из других светогорских манастира, као и поклоника коју су за ту прилику приспели у Хиландар.
Почасни гост манастирског братства ове године је био Његово преосвештенство Епископ аматунски г. Николај из града Лемесоса (Лимасола) на Кипру. Хиландарци су овога пута узвратили гостопримство јер је последњих година игуман Методије са братијом у два наврата посетио Кипар, као гости Митрополита лемесоског Атанасија, бившег сабрата манастира Ватопеда, и епископа Николаја. Први пут су на Кипар ношене мошти светог великомученика Артемија, а други пут је однет верни препис иконе Тројеручице као поклон Митрополији лемесоској.
Између Лемесоса и Хиландара постоји посебна духовна веза јер у овом граду постоји храм посвећен Богородици Тројеручици. Благочестиви супружници из Лемесоса, Хараламбос Хаџимихаил и његова супруга Христала, поклонили су део своје имовине тадашњем архиепископу и председнику Кипра Макарију, са наменом да се њеном продајом обезбеде средства за подизање храма Тројеручици. Када је прикупљено довољно средстава за почетак радова, 1977. на празник Тројеручице, постављен је камен темељац, а радови су завршени крајем 1980.
Пре тачно тридесет година, 27. јула 1985., десило се једно чудо са копијом иконе Тројеручице која се налази у улазном делу овог храма. Непажњом је убачена неугашена свећа у једну корпу за отпатке у близини иконе, и када су сви већ били напустили храм, пламен се развио и захватио дрвени проскинитар на коме се она налазила. Он је у потпуности изгорео, а икона је са задње стране угљенисана, док је са предње стране почела да гори одоздо, да би се на чудесан начин пламен угасио чим је дошао до руку Пресвете Богородице. Ова икона и до данас стоји на истом месту, а на новом проскинитару, са свим описаним оштећењима, сведочећи о чуду.
Поред осталих гост на хиландарској слави је био и Синиша Павић, српски конзул у Солуну, а торжествености славља посебно су допринели светогорски појци – за десном певницом старац Данило из братства Данилеји са Катунакије и старац Дамаскин са својом братијом из колибе Светих Бесребреника из Новог Скита, док је за левом била братија хиландарске келије Светог Николаја – Буразери из Кареје.
Фото: монах Милутин Хиландарац
извор: www.hilandar.org
Почасни гост манастирског братства ове године је био Његово преосвештенство Епископ аматунски г. Николај из града Лемесоса (Лимасола) на Кипру. Хиландарци су овога пута узвратили гостопримство јер је последњих година игуман Методије са братијом у два наврата посетио Кипар, као гости Митрополита лемесоског Атанасија, бившег сабрата манастира Ватопеда, и епископа Николаја. Први пут су на Кипар ношене мошти светог великомученика Артемија, а други пут је однет верни препис иконе Тројеручице као поклон Митрополији лемесоској.
Између Лемесоса и Хиландара постоји посебна духовна веза јер у овом граду постоји храм посвећен Богородици Тројеручици. Благочестиви супружници из Лемесоса, Хараламбос Хаџимихаил и његова супруга Христала, поклонили су део своје имовине тадашњем архиепископу и председнику Кипра Макарију, са наменом да се њеном продајом обезбеде средства за подизање храма Тројеручици. Када је прикупљено довољно средстава за почетак радова, 1977. на празник Тројеручице, постављен је камен темељац, а радови су завршени крајем 1980.
Пре тачно тридесет година, 27. јула 1985., десило се једно чудо са копијом иконе Тројеручице која се налази у улазном делу овог храма. Непажњом је убачена неугашена свећа у једну корпу за отпатке у близини иконе, и када су сви већ били напустили храм, пламен се развио и захватио дрвени проскинитар на коме се она налазила. Он је у потпуности изгорео, а икона је са задње стране угљенисана, док је са предње стране почела да гори одоздо, да би се на чудесан начин пламен угасио чим је дошао до руку Пресвете Богородице. Ова икона и до данас стоји на истом месту, а на новом проскинитару, са свим описаним оштећењима, сведочећи о чуду.
Поред осталих гост на хиландарској слави је био и Синиша Павић, српски конзул у Солуну, а торжествености славља посебно су допринели светогорски појци – за десном певницом старац Данило из братства Данилеји са Катунакије и старац Дамаскин са својом братијом из колибе Светих Бесребреника из Новог Скита, док је за левом била братија хиландарске келије Светог Николаја – Буразери из Кареје.
Фото: монах Милутин Хиландарац
извор: www.hilandar.org
Нема коментара:
Постави коментар