20. јул 2015.

ТРАГАЊЕ ЗА ВЕРОМ

   Ево тајне: постоје душе које су познале Господа, постоје душе које Га нису познале, али верују, а има и таквих које не само да Га нису познале, него и не верују...Неверовање бива од гордости. Горд човек својим умом и науком жели све да позна, али му не успева да позна Бога, због тога што се Бог открива само смиреним душама...И на небу и на земљи, Господ се познаје само Духом Светим...И код незнабожаца душа је осећала да Бог постоји, иако нису знали како да поштују истинитог Бога. Али Дух Свети је научио Свете Пророке, затим апостоле, затим Свете Оце и наше епископе, и тако је права вера дошла до нас...О, људи, створења Божија, познајте Творца! Он нас воли. Познајте љубав Христову и живите у миру...Обратите се Њему, сви народи земље, и узнесите своје молитве Богу; и молитва целе земље полетеће према небу као предивни тихи облак осветљен сунцем...Познајте, народи, да смо створени ради славе Божије на небу, и не привезујте се за земљу, јер је Бог наш Отац, Који нас воли као милу децу.

Преподобни Силуан Атонски

   Философија...представља очигледан и оваплоћени одраз истинског учења, дар који је Јелинима послан од Бога. И она нас не одвлачи од вере...напротив, ми се штитимо философијом као некаквом чврстом заштитом, откривајући у њој савезника, заједно са којим и заснивамо затим своју веру...Пре Господњег доласка философија је Јелинима била неопходна ради достизања неке врсте праведности...Она је Јелинима била исти онакав васпитач, какав је Јеврејима био Закон, и приводила их је Христу као децу (Гал. 3, 23-24)...Без сумње, пут до Истине је један, али у Њу се уливају потоци - један са једне стране, други са друге, спајајући се у њеном кориту у реку која тече у вечност.

Климент Александријски

   Читање књига платоничара поучило ме је да тражим бестелесну истину: угледао сам "невидљиво, схваћено кроз стварање", и одбачен уназад, осетио сам да је, због таме моје душе, сагледавање за мене немогуће. Био сам убеђен да  Ти постојиш, да си бескрајан, али неразливен у пространству...Дакле, са жудњом сам се прихватио књига достојних поштовања које су издиктиране Духом Твојим, а најпре посланица апостола Павла...Почео сам да читам и нашао да се све што је истинито и што сам прочитао у књигама философа говори и у Твом Писми...(Али у књигама философа није било облика те побожности, суза исповедања..."срца скрушеног и смиреног" (Пс. 50, 19), није било ни речи о спасењу људи, о "граду, украшеном као невеста" (Отк. 21, 2), о "залогу Духа Светог" (2. Кор. 1, 22), о Чаши која нас је искупила. Тамо нико не поје: "У Бога је мир души мојој, од Њега је спасење ноје..." (Пс. 61, 2). Нико тамо неће чути позив: "Ходите к Мени сви који сте уморни". Они (философи) ће се са презиром окренути од Онога Који је "кротак и смирен срцем" (Мт. 11, 25-28).

Блажени Августин

...Онима који љубе Бога све помаже на добро...Јер које унапред позна, унапред и одреди, да буду саобразни лику Сина Његова...а које унапред одреди, оне и призва; а које призва, оне и оправда; а које оправда, оне и прослави. Шта ћемо, дакле, рећи на ово? Ако је Бог с нама, ко је против нас?

Апостол Павле (Рим. 8, 28-31)

   Вера у Христа је нови рај. Због тога је Бог пре стварања света и превидео све који су поверовали и који треба да поверују у Њега, које је призвао и које неће престати (да призива) до краја света, и прославио је и прославиће, и оправдао је и оправдаће, јавно их показујући саобразне лику славе Сина Свога кроз Свето крштење и благодат Светога Духа, тајанствено их чинећи синовима Божијим и подижући их из старих у нове, из смртних у бесмртне...

Преподобни Симеон Нови Богослов
Игуман Иларион (Алфејев), ТАЈНА ВЕРЕ - Увод у православно догматско богословље, Епархија жичка, Краљево, 2005.

   Књига јеромонаха Илариона (Алфејева) "Тајна вере" на мене је изазвала дубок утисак. Ова књига, по мом мишљењу, на чудесан начин спаја дубину богословске мисли са умећем долажења до духовних и интелектуалних потреба савременог православног човека.
   Хвале је вредна чињеница да се различита поглавља, посвећена разним аспектима учења Православне Цркве, завршавају буквалним и понекад дугим цитатима из списа Отаца Цркве или савремених православних аутора. Међу првима нарочито истакнуто место заузимају списи преподобног Симеона Новог Богослова, којим се аутор више година студиозно бавио. Међу другима аутору су, како се чини, нарочито блиска дела протојереја Георгија Флоровског, чијим се манифестом може сматрати теза: "Напред - ка Оцима!"
   Желео бих да срдачно захвалим аутору, између осталог, за мудре речи посвећене конкретним проблемима Православља данас, као што је, на пример, богослужбени језик.
   Уверен сам да ће дело "Тајна вере" остати изузетно драгоцен допринос учењу наше Цркве, њеној Литургији и њеној молитви, и, треба се надати, духовној будућности Русије. У овој књизи сваки искрени хришћанин моћи ће да се научи - да се изразим речима Светог Игњатија (Брјанчанинова) - "свему неопходном на попоришту вере".

Димитрије Оболенски,
почасни професор византологије Оксфордског универзитета,
члан Британске Академије

Нема коментара:

Постави коментар