Никоље – древна светиња у којој свака стопа одише историјом, у којој живе монахиње, њих седамнаест на броју, махом старице, о којима предано брине настојатељица манастира, мати Јелисавета, са својих пар млађих сестара. Са истом пажњом којом их негује, припремила је мати и имендан својој игуманији Евпраксији и сестри старици Ани, чија је прослава започела у маленој манастирској цркви, тихом монашком литургијом, коју је служио архимандрит Тимотеј. Након литургијског сабрања, уследила је брижљиво припремљена трпеза љубави и несвакидашњи догађај дружења са старицама монахињама које су младом, окупљеном монаштву, одржале својеврсни час монаштва, али онако – без речи, само својим постојањем и деловањем. Ако икада будете у прилици да се нађете у друштву ових старица, за трен ока ће Вас разоружати, запленити сву Вашу пажњу и, лако и нечујно, постаћете део нечега колико једноставног толико несвакидашњег – постаћете део њиховог света.
Шта има толико посебно у дружењу са старицама, питаћете се… Сва необичност се састоји баш у тој блаженој старости, која нêмо сведочи о животу испуњеном најузвишенијом Христовом науком. Када Вам без икакве речи и проповеди одшкрину врата свога духовног дома, постајете сведоци једног света сатканог од дечије радости, мира и молитве, где је сва теологија осликана у погледу и осмеху, и на лицу на коме свака бора сведочи о борби, а благост о смиреној победи… А биле су и остале део историје…
Њиховим гласом испеване, богомољачке песме добијају свој прави смисао, и у трен ока целим бићем разумете све узвишене истине одевене у најпростије речи које чине да се осећате као да сте у времену Владике Николаја, чију живописност употпуњују монахиња од осамдесет и нешто лета, речима да су њени родитељи били Богини паметњаковићи, јер су Бога знали… ово чудесно путовање кроз време и светове прекинуле су речи оца Тимотеја које су нам свима биле у души: Какви ли ћемо ми бити кад остаримо?
Била је то права духовна гозба!
извор: eparhija-zicka.rs
Њиховим гласом испеване, богомољачке песме добијају свој прави смисао, и у трен ока целим бићем разумете све узвишене истине одевене у најпростије речи које чине да се осећате као да сте у времену Владике Николаја, чију живописност употпуњују монахиња од осамдесет и нешто лета, речима да су њени родитељи били Богини паметњаковићи, јер су Бога знали… ово чудесно путовање кроз време и светове прекинуле су речи оца Тимотеја које су нам свима биле у души: Какви ли ћемо ми бити кад остаримо?
Била је то права духовна гозба!
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар