Грешный человече

17. Калуђер и сељак творци су српских држава. Најславнију стару државу нашу створили су и уредили калуђери,најновију сељаци. Уосталом сличност између српског сељака и калуђера веома је велика. Калуђер је углавном нежењен сељак, а сељак углавном ожењен калуђер. Живот и једног и другог испуњен је тешким трудом, честом молитвом, дугим постовима. И један и други свуда виде прст Божји. И једном и другом идеал су свеци и угодници Божји. И један и други гледају на овај свет као на варљиву и пролазну тканину, символичну за онај небески и вечни свет. Живот људски пак посматрају у оквиру смрти која им је мање страшна од Страшног Суда Божјег последњег.

18. Српски калуђер је учитељ српскога сељака од искони, и у свима набројаним особинама калуђер је стајао испред сељака као што по правилу учитељ стоји испред и изнад ученика свога. Отуда је одувек српски сељак сматрао попа за попа, а калуђера за духовника (што и јесте право име учитеља). И отуда је српско сељаштво још и сада везано духовно за манастире дубоким страхопоштовањем и оданошћу.

19. Уређење Немањићске православне државе потекло је из манастира, као и уређење Српске православне цркве, и то из Хиландара, из Студенице, из Жиче, из Пећи и тако даље. Може се рећи, да је и уређење прве српске државе, коју су сељаци створили израђено у манастирима - у Боговађи, Благовештењу, Троноши, Рачи итд. Ону прву довели су до пада необуздана властела, ову другу бирократска господа. Необуздану властелу чинили су искварени синови правих племића, а бирократску господу чинили су искварени синови сељачки. Калуђер и сељак оковани у ланце, морали су да испаштају грехе своје властеле и своје господе, молећи се Богу за народно спасење.

20. Рушиоци једне и рушиоци друге државе српске нису у свом рушилачком послу дејствовали у српском светосавском духу, тј. ни у духу калуђера нити у духу сељака српског него у духу туђинском. Као што каже црквени песник: и покримја чуждаја тма ( и покри ме туђинска тама), то јест дејствовали су у духу оних туђинаца чију државу нису основали Божји свеци и угодници, нити простодушни сељаци, него пирати, разбојници и отмичари.

21. Дубоки смисао те чињенице што је српска држава уређивана из манастира не лежи само у мудрости, која се и очекује из самотничких ћелија него и у благослову Божјем, и нарочито у благослову Божјем А благослов Божји значи учешће Бога у овом нарочитом послу, по жељи и молитви народној.

22. Прави државник српски биће онај који буде тражио мудрости и благослова тамо где га и народ српски одувек тражи, на извору светосавском, у манастиру. Тражећи мудрости и благослова у манастиру, он тима пушта Христа испред себе и у својој скрушености нуди се Њему за сарадника. Овце моје иду за мном - рекао је Спаситељ. Не оставља стадо пастира себи иза леђа да га не види, нити ходи сасвим без пастира збуњено и разбијено, него иде за својим пастиром.

Епископ Николај, Војловички стослов, Сабрана дела, књига I, Глас цркве, Шабац, 2013.