У касним поподневним часовима 18. августа 2015. године Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј свечано је дочекан у Светоархангелском манастиру Крки
После свечане празничне вечерње службе у манастирском храму у молитвеном присуству отачаствених архијереја, свештенства, монаштава и благочестивог народа Далмације, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одржао је поздравно слово на свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха.
Поздрављајућу многобројни народ који је испунио порту древног манастира, Патријарх је подсетио на вековну традицију народних сабора о празнику Преображења Гоподњег у овој светињи. - Следећи традицију и обичаје и данас смо се овде сабрали да би заједно прославили велики празник и од Господа измолили благослов велике светиње манастира Крке, манастира који има вековну просветну мисију. Молимо се Господу да ту узвишену и важну мисију манастир и даље успешно обавља, поручио је патријарх Иринеј честитајући професорима и ученицима велики јубилеј.
Многобројном сабраном народу из свих крајева Далмације и расејања Патријарх је поручио: - Желим вам да вечерас из ове древне светиње, куће свих људи добре воље, у своје домове понесете духовну радост и благослов који ће вама и вашим ближњима обогатити живот и душу.
У богатом програму свечане академије, прожетим филмским инсертима о историји хришћанства у Далмацији, наступили су Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сад, етно-група Бело платно, драмски уметници Милена Јакшић, Сергеј Трифуновић и Милош Станковић и сопран Јелена Радовановић.
Свечана академија завршена је словом Преосвећеног Епископа далматинског г. Фотија коју доносимо у целини:
Ваша Светости, Ваша Високапреосвештенства, Ваша Преосвештенства,
часни оци, уважена господо, браћо и сестре,
Ево великог дана који Господ благослави, да се саберемо у Православној и Распетој Далмацији, на славу Божију и добро нашег народа. Повод нашег сабрања је прослава 400 година од оснивања богословије у манастиру Крки и 100 година од упокојења великог владике далматинског Никодима (Милаша), али је значај много шири и свеобухватнији: да сабирајући се око своје Цркве и свог Патријарха, владика и свештенства, пројавимо и у овом, а посебно нашем Литургијском сабрању, Тајну Царства Небеског „овде и сада“, на овоме светом месту у манастиру Крки, које је својом проповеђу освештао свети апостол Павле са својим ученицима Титом, Ермијем и јеванђелистом Луком.
Шта је то што чини основну историју православне Далмације? То је на првом месту апостолска проповед, којом је просвећена Далмација о чему нам сведоче већ и књиге Новог Завета (2.Тим. 4,10); ранохришћанско мучеништво које је на овим просторима трајало све до равноапостолног цара Константина и његовог Миланског едикта (313. године). Овај едикт доноси слободу Цркви и она почиње слободно да мисионари и организује свој богослужбени живот; потом следи насељавање словенских народа из закапартске Русије, које је по византијском историчару Константину Порфирогениту, било у 7 веку у време византијског цара Ираклија; потом следи велика мисија свете браће Кирила и Методија „словенских просветитеља“, који довршавају коначно крштење словенских народа, стварајући им и писма ћирилицу и глагољицу; затим следи болна и још увек незацељена историјска рана – велика хришћанска шизма (1054. године), којом се раздире хитон јединства Цркве Христове. Ова шизма окреће браћу на браћу, а као што је познато, завиће у црно и читаву древну Византију; после Крста - Васкрсење. Светосавски и немањићки дух дотиче и препорађа и Србе у Далмацији. То се најјасније види по томе што управо у том периоду Срби у Далмацији подижу своје највеће светиње: манастир Крупу (1317.), Крку (1945.) и Драговић (1395.), који су и до данас остали духовни центри, али и извори просвете и културе, писма и језика православних Срба у Далмацији. Као круна ове црквено-просветне и културне симбиозе ниче и богословија у манастиру Крки 1615. године, која постаје расадник пастира и просветитеља овог народа. Они ће заједно са њим и у добру и у злу, носити крст Православља, које и неправославни народи овог краја називају „стара вира“.
После векова турског ропства и трпљења „турског зулума“ на овим просторима поново почињу да владају изворне идеје словенског заједништва, али на кратко. Други светски рат ће донети незапамћена страдања српског народа, који се нашао на путу нацистичкој и усташкој философији „тла и крви“, иза које ће остати безбројни логори смрти, голубњаче, јаук и лелек, који се до данас чују. Понадавши се да нам се Бог коначно смиловао и даровао мир овим просторима, само 50 година од краја Другог светског рата, ново страдање, прогони и огањ, тако да ће просторима Далмације завладати апокалиптичка пустош.
Ето управо је нама, убогим и ништим, остало да из те реалности крста тежимо васкрсењу, да видамо и лечимо ране, како на нашим светињама, још више на душама унесрећених људи, враћајући им веру и наду у добро, као и могућност повратка нашег мученичког српског народа на своја древна огњишта.
Ово би биле основне контуре наше мученичке историје у Далмацији. Што се тиче наше вере и етике, она је сва у православљу и светосављу. Православље дефинише духовну димензију нашег бића, а светосавље националну. Једно извире из другога чинећи неодвојиву целину, као што је неодвојива душа од тела. Вертикала нам је Крст – косовска етика и тежња ка Царству небеском, јер и ми у Далмацији имамо своје Далматинско Косово. Да поменемо и то да је за православне Србе на овим просторима Милашева „Православна Далмација“ друга књига уз Свето Писмо, из које су се Срби овог краја учили ко су и шта су; шта и како верују и шта чини њихову културну и националну историју.
Крка, Крупа и Драговић
Симо Матавуљ и Пилипенда,
камен, виногради и маслине
и благородно срце у тежачкој
и препланулој руци.
То је наша Далмација, коју
волимо и којој се непрестано враћамо.
Ваша Светости, браћо Архијереји, часни оци, уважена господо, браћо и сестре, хвала вам свима што сте дошли да увеличате ову нашу прославу, јер је она и ваша, али и саборна прослава читаве СПЦ.
Дај Боже, вашим светим молитвама, да се Православље и наш народ сачува и опстане у Далмацији и да се ђачка и богословска песма још дуго, дуго чује под сводовима ове свете обитељи крчке, сведочећи истину Јеванђеља Христовог и победу љубави и правде Божије. Благословите.
извор: www.spc.rs
После свечане празничне вечерње службе у манастирском храму у молитвеном присуству отачаствених архијереја, свештенства, монаштава и благочестивог народа Далмације, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј одржао је поздравно слово на свечаној академији поводом четири века од оснивања Богословије Света Три Јерарха.
Поздрављајућу многобројни народ који је испунио порту древног манастира, Патријарх је подсетио на вековну традицију народних сабора о празнику Преображења Гоподњег у овој светињи. - Следећи традицију и обичаје и данас смо се овде сабрали да би заједно прославили велики празник и од Господа измолили благослов велике светиње манастира Крке, манастира који има вековну просветну мисију. Молимо се Господу да ту узвишену и важну мисију манастир и даље успешно обавља, поручио је патријарх Иринеј честитајући професорима и ученицима велики јубилеј.
Многобројном сабраном народу из свих крајева Далмације и расејања Патријарх је поручио: - Желим вам да вечерас из ове древне светиње, куће свих људи добре воље, у своје домове понесете духовну радост и благослов који ће вама и вашим ближњима обогатити живот и душу.
У богатом програму свечане академије, прожетим филмским инсертима о историји хришћанства у Далмацији, наступили су Хор школе црквеног појања Свети Јован Дамаскин из Новог Сад, етно-група Бело платно, драмски уметници Милена Јакшић, Сергеј Трифуновић и Милош Станковић и сопран Јелена Радовановић.
Свечана академија завршена је словом Преосвећеног Епископа далматинског г. Фотија коју доносимо у целини:
Ваша Светости, Ваша Високапреосвештенства, Ваша Преосвештенства,
часни оци, уважена господо, браћо и сестре,
Ево великог дана који Господ благослави, да се саберемо у Православној и Распетој Далмацији, на славу Божију и добро нашег народа. Повод нашег сабрања је прослава 400 година од оснивања богословије у манастиру Крки и 100 година од упокојења великог владике далматинског Никодима (Милаша), али је значај много шири и свеобухватнији: да сабирајући се око своје Цркве и свог Патријарха, владика и свештенства, пројавимо и у овом, а посебно нашем Литургијском сабрању, Тајну Царства Небеског „овде и сада“, на овоме светом месту у манастиру Крки, које је својом проповеђу освештао свети апостол Павле са својим ученицима Титом, Ермијем и јеванђелистом Луком.
Шта је то што чини основну историју православне Далмације? То је на првом месту апостолска проповед, којом је просвећена Далмација о чему нам сведоче већ и књиге Новог Завета (2.Тим. 4,10); ранохришћанско мучеништво које је на овим просторима трајало све до равноапостолног цара Константина и његовог Миланског едикта (313. године). Овај едикт доноси слободу Цркви и она почиње слободно да мисионари и организује свој богослужбени живот; потом следи насељавање словенских народа из закапартске Русије, које је по византијском историчару Константину Порфирогениту, било у 7 веку у време византијског цара Ираклија; потом следи велика мисија свете браће Кирила и Методија „словенских просветитеља“, који довршавају коначно крштење словенских народа, стварајући им и писма ћирилицу и глагољицу; затим следи болна и још увек незацељена историјска рана – велика хришћанска шизма (1054. године), којом се раздире хитон јединства Цркве Христове. Ова шизма окреће браћу на браћу, а као што је познато, завиће у црно и читаву древну Византију; после Крста - Васкрсење. Светосавски и немањићки дух дотиче и препорађа и Србе у Далмацији. То се најјасније види по томе што управо у том периоду Срби у Далмацији подижу своје највеће светиње: манастир Крупу (1317.), Крку (1945.) и Драговић (1395.), који су и до данас остали духовни центри, али и извори просвете и културе, писма и језика православних Срба у Далмацији. Као круна ове црквено-просветне и културне симбиозе ниче и богословија у манастиру Крки 1615. године, која постаје расадник пастира и просветитеља овог народа. Они ће заједно са њим и у добру и у злу, носити крст Православља, које и неправославни народи овог краја називају „стара вира“.
После векова турског ропства и трпљења „турског зулума“ на овим просторима поново почињу да владају изворне идеје словенског заједништва, али на кратко. Други светски рат ће донети незапамћена страдања српског народа, који се нашао на путу нацистичкој и усташкој философији „тла и крви“, иза које ће остати безбројни логори смрти, голубњаче, јаук и лелек, који се до данас чују. Понадавши се да нам се Бог коначно смиловао и даровао мир овим просторима, само 50 година од краја Другог светског рата, ново страдање, прогони и огањ, тако да ће просторима Далмације завладати апокалиптичка пустош.
Ето управо је нама, убогим и ништим, остало да из те реалности крста тежимо васкрсењу, да видамо и лечимо ране, како на нашим светињама, још више на душама унесрећених људи, враћајући им веру и наду у добро, као и могућност повратка нашег мученичког српског народа на своја древна огњишта.
Ово би биле основне контуре наше мученичке историје у Далмацији. Што се тиче наше вере и етике, она је сва у православљу и светосављу. Православље дефинише духовну димензију нашег бића, а светосавље националну. Једно извире из другога чинећи неодвојиву целину, као што је неодвојива душа од тела. Вертикала нам је Крст – косовска етика и тежња ка Царству небеском, јер и ми у Далмацији имамо своје Далматинско Косово. Да поменемо и то да је за православне Србе на овим просторима Милашева „Православна Далмација“ друга књига уз Свето Писмо, из које су се Срби овог краја учили ко су и шта су; шта и како верују и шта чини њихову културну и националну историју.
Крка, Крупа и Драговић
Симо Матавуљ и Пилипенда,
камен, виногради и маслине
и благородно срце у тежачкој
и препланулој руци.
То је наша Далмација, коју
волимо и којој се непрестано враћамо.
Ваша Светости, браћо Архијереји, часни оци, уважена господо, браћо и сестре, хвала вам свима што сте дошли да увеличате ову нашу прославу, јер је она и ваша, али и саборна прослава читаве СПЦ.
Дај Боже, вашим светим молитвама, да се Православље и наш народ сачува и опстане у Далмацији и да се ђачка и богословска песма још дуго, дуго чује под сводовима ове свете обитељи крчке, сведочећи истину Јеванђеља Христовог и победу љубави и правде Божије. Благословите.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар