На Гори си се преобразио Христе Боже,
и славу Твоју гледали су ученици Твоји колико могаху.
Да када те једном виде распетога разумеју да је страдање било
добровољно и да објаве свету
да си Ти заиста блистање славе Очеве.
У име Оца и Сина и Светога Духа. Срећан празник Преображења Господњег браћо и сестре, празник Преображења Христовог, али и празник нашег преображења у Њему и са Њима на Гори Таворској, јер све што је Господ учинио, учинио је нас, а не Себе ради.
Ево данас тог блистања славе Очеве међу нама, када на Гору Тавор силази и пројављује се живи Бог, сијајући нествореном светлошћу и показујући Своје Божанство. Христос Бог наш засијао је као сунце и апостоли су попадали на земљу не могавши да издрже силу те небеске светлости. Они су се тако уплашили зато што се Господ први пут пројавио као Бог. Док је на земљи исцељивао болесне и мртве подизао, апостоли су знали да благодат Божија кроз човека то може да уради, имајући пред собом примере из Старог завета. Али кад је засијала нестворена светлост и када су се пред њима појавили пророци јеврејски давно отишли са лица земље, Мојсије и Илија, апостоли су схватили да пред њима није само облагодаћени човек или пророк него живи Бог пророка. Онај који јесте, живи Бог Израиљев, Онај који се јавио Авраму, који је послао Мојсија да спасава народ Израиљски и Илији објавио тајне. Тај, предвечни Бог сишао је и показао своје божанство. Јавио се са двојицом Својих највећих пророка који су Га предсказали, са Мојсијем и Илијом. По речима црквеног песника, земља је послала Мојсија а небо Илију (јер Свети пророк Илија није сахрањен као остали људи, већ је у огњеним колима отишао на Небо), да посведоче да је Бог пророка на земљи.
Христос који је до тада показивао само свима видљиву људску природу, сада је показао и Божанску. Кроз људско тело прокључало је Божанство. Онај од кога, како каже Откривење Јованово побеже небо и земља, дошао је и спустио се на Гору да нам покаже да Његова проповед није била проповед људска него проповед Онога који је дао Десет Заповести. Сишавши међу нас он даје нову заповест да љубимо једни друге онако како Он нас љуби. А како нас он љуби? Он ће осам дана након тога отићи на страдање, отићи да буде распет за нас. Тако Господ наш показује бескрајни и безобални океан своје љубави и своје учење које нема мере, које се ни са једним земаљским учењем не може упоредити и мерити, јединствено као што је јединствен Бог који га даје. Бог који се пројављује некада тихо и нечујно да не би очи наше заслепео. Он онима који му се отворе као апостолима засветли свом пуноћом свог Божанства.
На Гори Тавор Господ се преобразио, показавши светлост коју је као Бог даровао и људској природи, да и она може, удружено са Божанском, тако да засветли и покаже светлост Васкрсења - како каже један од савршених отаца Цркве, старац Софроније.
Показујући силу Свог Божанства, Господ жели да нас упути на оно што нас чека, на оно што је наше истинско призвање. Тиме што ће ова нестворена светлост постати наше неотуђиво наслеђе у бесконачним вековима који долазе, и наше радовање које ћемо гледати сопственим очима, Господ нас уводи у тајну Богопознања. Иако су апостоли заслепљени попадали од силине ове светлости, у невечерњем дану Царства Божјег, сви ће је гледати као једину постојећу светлост. Као што каже Откривење Јованово: У небеском Јерусалиму нема сунца да светли јер му је једина светлост Јагње, Христос.
Слава која се пројавила Христовим Преображењем је дакле светлост Васкрсења. Тако ће засветлети сви који се удостоје Царства Христа и Бога, препознајући се по тој истој светлости у Њему, и између себе. У том вечном усхођењу. Ономе коме се узаћи не може, састоји се и наш вечни живот.
Богу нашем дивном у Светима Својим, пројављеном на Гори Тавор, нека је слава у векове векова. Амин.
Цетињски манастир
СВЕТИГОРА, бр, 183, август/септембар 2008.
 |
| Манастир Студеница фото: www.srpskoblago.org |
Христос који је до тада показивао само свима видљиву људску природу, сада је показао и Божанску. Кроз људско тело прокључало је Божанство. Онај од кога, како каже Откривење Јованово побеже небо и земља, дошао је и спустио се на Гору да нам покаже да Његова проповед није била проповед људска него проповед Онога који је дао Десет Заповести. Сишавши међу нас он даје нову заповест да љубимо једни друге онако како Он нас љуби. А како нас он љуби? Он ће осам дана након тога отићи на страдање, отићи да буде распет за нас. Тако Господ наш показује бескрајни и безобални океан своје љубави и своје учење које нема мере, које се ни са једним земаљским учењем не може упоредити и мерити, јединствено као што је јединствен Бог који га даје. Бог који се пројављује некада тихо и нечујно да не би очи наше заслепео. Он онима који му се отворе као апостолима засветли свом пуноћом свог Божанства.
На Гори Тавор Господ се преобразио, показавши светлост коју је као Бог даровао и људској природи, да и она може, удружено са Божанском, тако да засветли и покаже светлост Васкрсења - како каже један од савршених отаца Цркве, старац Софроније.
Показујући силу Свог Божанства, Господ жели да нас упути на оно што нас чека, на оно што је наше истинско призвање. Тиме што ће ова нестворена светлост постати наше неотуђиво наслеђе у бесконачним вековима који долазе, и наше радовање које ћемо гледати сопственим очима, Господ нас уводи у тајну Богопознања. Иако су апостоли заслепљени попадали од силине ове светлости, у невечерњем дану Царства Божјег, сви ће је гледати као једину постојећу светлост. Као што каже Откривење Јованово: У небеском Јерусалиму нема сунца да светли јер му је једина светлост Јагње, Христос.
Слава која се пројавила Христовим Преображењем је дакле светлост Васкрсења. Тако ће засветлети сви који се удостоје Царства Христа и Бога, препознајући се по тој истој светлости у Њему, и између себе. У том вечном усхођењу. Ономе коме се узаћи не може, састоји се и наш вечни живот.
Богу нашем дивном у Светима Својим, пројављеном на Гори Тавор, нека је слава у векове векова. Амин.
Цетињски манастир
СВЕТИГОРА, бр, 183, август/септембар 2008.
Нема коментара:
Постави коментар