ЗОРА НА СВЕТУ ПЕТКУ ПАРАСКЕВУ

                              + О. Сави Студеничком

Небо је било отворено
Од почетка светогорских служби
Над белом лавром Симеоновом
Променио је светом
Отац наш Сава љубљени
Који ме је једини привио
Онако очински на своје раме
И загрлио као отац блудног сина
Када се овај решио на повратак
У окриље дома Цркве своје

Небо је било отворено
Од ситног сата и прве прозбе
У сан дошао ми је и отац
Милутин Пантелић, почивши
Да ме посети у новом дому
Који свијам као ласта после селидбе
Речи сваке утехе да ми каже
У сну који нестао је у додиру са светлом
И вратио се у наосу цркве Спасове
У Жичи по примању тела и крви
Господње и сузе преко потребне

Јер небо је било отворено
Као и оног дана под куполом
Милутинове цркве у Студеници
Када је старац наш Сава
Седео међу нама са испруженом руком
Руком миловања за повратника

Из земље немира, страна иних

Александар Марић

извор: ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС