"Но као што се Црква покорава Христу,
тако и жене у свему својим мужевима."
(Еф. 5, 24)
Многи су изненађени па чак и запањени када на венчању чују одељак из ове посланице. Изгледа да идеја о послушности жене мужу смета слуху људи модерног доба. Када чују оверечи, многи вероватно помишљају на феминистички стереотип о мужу тиранину који искоришћава, малтретира, гуши и узнемирава послушну жену, која мора да га слуша без обзира на то колико су неразумни његови захтеви. Овај стереотип, ипак, нема ничега заједничког са оним о чему апостол Павле говори. Погледајмо пажљивије. Аскетски циљ брака је да у мањем степену поново васпостави рајски живот Адама и Еве у Едемском врту пре пада. Зато, да би смо разумели тај циљ, прво морамо бити свесни због чега су они отпали од благодати.
Ева је сагрешила непослушношћу. Није послушала Бога, пристала је на ласкање змије и повела се за својом сујетом и гордошћу. А Адам је сагрешио себичношћу и гордошћу. Прво, није се бринуо о жени дозволивши јој да падне у грех са змијом. Друго, он је пао у грех кад га је Ева наговорила да и он поједе забрањени плод. А треће, када му се Бог обратио, за све је оптужио Еву. Другим речима, Адамов грех се састојао у томе што се није жртвовао за Еву. Најпре није успео да одбије змијино кушање, да заштити Еву, а потом је и сам подлегао искушењу. Коначно, уместо да заштити Еву и смирено преузме кривицу за жену за коју је био одговоран, на њу је свалио сву кривицу. Зато су обоје били кажњени, аскетски говорећи "подобно злочину". Адаму је изречено да ће "у зноју лица свога јести хлеб", жртвујући се да би живео, да се тиме понизи на покајање јер је из себичности дозволио Еви да падне. Ева је имала да у боловима рађа децу, да се тиме смири и покаје због своје сујете кроз коју јој је змија ласкала.
Стање Адама и Еве у Едемском врту се дакле може обновити ако се оба супружника покају, негујући врлине које су супротне гресима у које су претходно пали. Да би се борила против непослушности, жена мора настојати да буде послушна. А да би се борио против немара, непожртвованости према жени и недостатка одговорности, муж се за њу мора жртвовати. То је покушај да се обнови првобитно рајско стање. Даље, Свети апостол Павле упоређује однос између мужа и жене са Христом и Црквом. Црква је дужна да буде послушна Христу, Њеној Глави, а Христос се жртвује за Цркву, све до смрти - тајна је ово велика (Еф. 5, 32).
Има ли жене која не би била послушна мужу који је спреман да све положи за њу, да умре за њу као Христос на Крсту? Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје(Јован 15, 13). Жена неће слушати мужа ако је он не воли, а муж који очекује послушност а не пружа љубав је и не сазлужује. Јер послушност према ономе који воли није тиранија, већ слобода, будући да љубав постоји само тамо где има слободе.
Дакле, женином послушношћу мужу и мужевљевом жртвеном љубављу према жени, биће обновљен мали део тог блаженог стања Адама и Еве у Едемском врту. То је подвиг који даје смисао браку. Када муж превазиђе своју себичност а жена своју сујету поново ћемо угледати Едем.
Свештеник Андреј Филипс
Превод: Милена Тејлор
СВЕТИГОРА, бр. 183, август/септембар 2008.
Нема коментара:
Постави коментар