Шта је скупа ово свеколико
До општега оца поезије
Његош
Алфа беше нигде а ништа омега
Кад си саздао сав свет ни из чега
Без игде ичег имо си од чега
Без игде иког знао си за кога
Без нигде никог сем себе самога
И оног теби једином знанога
Силом свељубећег слова љубљенога
Сетио си се свега и свакога
А кога год си на биће позвао
Већ си га по лику и имену знао
И онако како се развидела тама
Видело се како ствараш себе сама
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини.
Без претходника и истодобника
Без парбеника и саговорника
Без учитеља и без уредника
Без рецензената и предговорника
И без лектора и без коректора
Без пера папира трица и кучина
Оче слободног стваралачког чина
Без поетика калупа модела
Себе си узео за узор свог дела
И све што је свога лика угледало
Било је твоје верно огледало
Слава тебе Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Чим рече копно небо вода трава
Виде да је добро и да је реч права
И како си које слово прословио
Нови језик си изјезикотворио
И како си који слог изговарао
Нове светове си олицетварао
Змија и јабука и јаје и пчела
Прве су речи прешле и на дела
Твојим устима што је уречено
Дошло је у живот у реч обучено
И за ижицу си задњу од почела
Везао судбину целокупних дела
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Сило што океан чупаш из корена
И полажеш га себи пред колена
Слуша те сваки шум без поговора
Покоравају ти се и копна и мора
Као реч те није нико послушао
Нит си иком тежи задатак задао
Нит се умарала нит изневерила
Док је судбину своју испунила
Васељена се у речи зачела
Из ње се излегла сва небеска тела
И слава јој стигла до врхунца
И котур земље тера око сунца
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Све што је из твоје речи испливало
Видно и невидно велико и мало
Прва су певања над сказима сказа
И прве победе тачнога израза
Небеске воде и ледене горе
Непревазиђене су живе метафоре
Птице и кртице баште на дну мора
Стилске су фигуре твога песмотвора
А где си машти пустио на вољу
Изелени зелен по свом пустопољу
Где год је гребен над понором стао
Ту си се од речи и ти уздржао
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Свим што је бујало сјало промилело
Отпочео си своје стиходело
А боје звуци облици мириси
Младалачки су твоји рукописи
Пуж и паук су ти рана остварења
И непојамно смела поређења
Просјаји прострујци свитају разданци
Непроцењиви су срећни проналасци
Крила у јајету бисери у шкољци
Незаборавни су духовни погоци
Репови кљунови и кресте и ресе
Без премца ефекти акценти финесе
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Нема песништво већег искорака
Од размака између светлости и мрака
Клик белог орла и црнога коса
Сва симбологија твојега епоса
Плава месечина небеса бескрајна
И сва остала средства изражајна
Где је реч достигла своју праву меру
Узносећи славу невидљивом перу
И свака травчица широм земљописа
Само је факсимил твојега потписа
И све што је изнад и испод небеси
Доказ је да си онај који јеси
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Најпре си сажету у једном микрону
Ускладиштио целу васиону
А у микроновим микрон микронима
Венце васиона у васионима
Најмања честица је највећа планета
Где си сва сунца чувао сажета
Небо си смотао и у трун савио
И најситнији простран му је био
И ниси га ником из руку давао
Смањивао га и повећавао
Умивао га чешљао китио
Док си над песмом песму изнитио
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Кад је најдаље с најближим спојено
Прело је црно јаје ознојено
И трунчица се светла испилила
Изнад недогледних дина ништавила
А од твога гласа звука и имена
Зајапурила се тмуша неписмена
Гледао си своје речи испред себе
И оне су прво угледале тебе
Више но икад је у речима било
Нешто људско је из сваке вирило
Ништа живо није још пропискавало
Нити је пиле пропијуктавало
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Одувек постојиш пре света си био
И нико не зна кад си се родио
Из века векова кад те пут нанео
Глас се кроз глува пространства пронео
Да је будућност и здрава и жива
Да је далеко али да је има
Све живе душе ка њој си позвао
А куда да иду само си ти знао
Сада су само тражени јунаци
За задати живот по твојој читанци
Да смисао свега из ње гонетају
А смисао је да га и не знају
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Кресивом си човека у труд укресао
И од ребра му жену истесао
Јер није добро да човек сам буде
Самоћа је за Бога а није за људе
У прах од земље си наусто дахнуо
И у блато живу душу удахнуо
Пред којом свако знање одустаје
А почиње тамо где знање престаје
О њој не може нико ништа знати
Само песник је може назирати
Нико место другог не може живети
Ни причестити се ни исповедити
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Где год је која сукнула варница
Из твојих кошница и радионица
Отварала се нова позорница
Постављана натра и ствараоница
Где се плете везе преспаја преткива
Предиво великог твога наратива
Доводи у везу што се раздесило
Спаја што спојено никад није било
И пребацује све на ону страну
Транспоновану и ресетовану
Без иједнога труна сувишнога
С чунка и тоцила транценденталнога
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
За шестоднева си цео свет створио
Увременио и упросторио
Ал све једном заувек ниси обавио
Па оставио и заборавио
Него и даље ствараш и претвараш
И никад не стајеш нити се умараш
А зиданица што је изидана
Рукама љубави и чистих усана
Заглавним каменом није докончана
Ни под кров стављена за недељу дана
Нити та недеља седам дана има
Већ седам дана траје вековима
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини.
Од бића по твојој слици и прилици
Највернији су ти одливци песници
И где год се пламени поета родио
Себе си у њему још једном одлио
Све што си на својој нитри изаткао
Песничком си братству податкиво
Соколећи га да се оспољава
С тобом раменује горња надпевава
И од зачеља и од прапочетка
Све препочиње с твојег започетка
И нетремице држи вечну стражу
За случај да нешто имају да кажу
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Ниси научио ништа ниоткога
Ни подражавао никада никога
Нико пре тебе није реч рекао
Нити с мање речи више постигао
Славословио си и ниси престао
А Бог си остао и песник постао
Свет је твоја књига слика и прилика
А песме су дела незнаних песника
Што од створенога ново престварају
И од саздаоца пресаздавају
Свака песма има више аутора
У твојој о томе нема ни говора
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Од свих свемира бездана видика
Дубљи је свемир и бездан језика
А у језику сваког национа
Сви су језици и сва васиона
Створени због неког разлога и смисла
Као делови божјега промисла
А песнику је сваком отаџбина
Она непозната далека једина
Чији је грађанин једино и био
И никада је није напустио
Да не пева један цео живот једно
Већ да сви певају то једно заједно
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини.
Кликом на миша на почетку света
Започела је ера интернета
С највеће даљине њим си управљао
До задњег паука мрежу разгранао
У девет јама што се икад крило
Нико није знао који је свет стварни
Који дигитални који измаштани
Постоји ли свемир и земљина кугла
Или су скинути са твојега гугла
Довољно је једно слово укуцати
Па за час тили све тајне сазнати
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Само онај који иза свега стоји
Зна шта постоји а шта не постоји
Где је тачка стајна а где престоница
Ономе чије царство без граница
Има ли света сем измишљенога
Свепочетнога од Беспочетнога
Свестворенога од Нестворенога
Да уђе у радост Господара свога
Сво благо испод небескога свода
Ода је у почаст песничких слобода
И док год буде било поезије
Ту је и њен Творац и онда кад није
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Алфа на почетку постаће омега
Суштина ствари и смисао свега
И биће песма и несмртно слово
Само оно што је модерно и ново
И неће нестати песме ни песника
Док год песник буде свирала језика
Да дописује књигу без страница
У песми над песмом над писцима писца
Смаком света су сваки час претили
А кад год је био нису приметили
А онај ко је веровао Сатани
И сам је био на његовој страни
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Где није нико песници су били
Све што није било то су запамтили
Ко год је сркнуо из свога корења
Зна да је стварање душа остварења
Светло нетамнело водо нечекана
Име неношено душо непредана
Ко хули на љубав и лепоту света
И кад има снаге не има талента
Нити је човек Господа створио
Нит је тајну живота открио
Зато ни Творца не може убути
Нит ће miglior fabbro ико други бити
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Политика, Културни додатак, 29.8.2015.
До општега оца поезије
Његош
Кад си саздао сав свет ни из чега
Без игде ичег имо си од чега
Без игде иког знао си за кога
Без нигде никог сем себе самога
И оног теби једином знанога
Силом свељубећег слова љубљенога
Сетио си се свега и свакога
А кога год си на биће позвао
Већ си га по лику и имену знао
И онако како се развидела тама
Видело се како ствараш себе сама
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини.
Без претходника и истодобника
Без парбеника и саговорника
Без учитеља и без уредника
Без рецензената и предговорника
И без лектора и без коректора
Без пера папира трица и кучина
Оче слободног стваралачког чина
Без поетика калупа модела
Себе си узео за узор свог дела
И све што је свога лика угледало
Било је твоје верно огледало
Слава тебе Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Чим рече копно небо вода трава
Виде да је добро и да је реч права
И како си које слово прословио
Нови језик си изјезикотворио
И како си који слог изговарао
Нове светове си олицетварао
Змија и јабука и јаје и пчела
Прве су речи прешле и на дела
Твојим устима што је уречено
Дошло је у живот у реч обучено
И за ижицу си задњу од почела
Везао судбину целокупних дела
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Сило што океан чупаш из корена
И полажеш га себи пред колена
Слуша те сваки шум без поговора
Покоравају ти се и копна и мора
Као реч те није нико послушао
Нит си иком тежи задатак задао
Нит се умарала нит изневерила
Док је судбину своју испунила
Васељена се у речи зачела
Из ње се излегла сва небеска тела
И слава јој стигла до врхунца
И котур земље тера око сунца
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Све што је из твоје речи испливало
Видно и невидно велико и мало
Прва су певања над сказима сказа
И прве победе тачнога израза
Небеске воде и ледене горе
Непревазиђене су живе метафоре
Птице и кртице баште на дну мора
Стилске су фигуре твога песмотвора
А где си машти пустио на вољу
Изелени зелен по свом пустопољу
Где год је гребен над понором стао
Ту си се од речи и ти уздржао
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Свим што је бујало сјало промилело
Отпочео си своје стиходело
А боје звуци облици мириси
Младалачки су твоји рукописи
Пуж и паук су ти рана остварења
И непојамно смела поређења
Просјаји прострујци свитају разданци
Непроцењиви су срећни проналасци
Крила у јајету бисери у шкољци
Незаборавни су духовни погоци
Репови кљунови и кресте и ресе
Без премца ефекти акценти финесе
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Нема песништво већег искорака
Од размака између светлости и мрака
Клик белог орла и црнога коса
Сва симбологија твојега епоса
Плава месечина небеса бескрајна
И сва остала средства изражајна
Где је реч достигла своју праву меру
Узносећи славу невидљивом перу
И свака травчица широм земљописа
Само је факсимил твојега потписа
И све што је изнад и испод небеси
Доказ је да си онај који јеси
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Најпре си сажету у једном микрону
Ускладиштио целу васиону
А у микроновим микрон микронима
Венце васиона у васионима
Најмања честица је највећа планета
Где си сва сунца чувао сажета
Небо си смотао и у трун савио
И најситнији простран му је био
И ниси га ником из руку давао
Смањивао га и повећавао
Умивао га чешљао китио
Док си над песмом песму изнитио
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Кад је најдаље с најближим спојено
Прело је црно јаје ознојено
И трунчица се светла испилила
Изнад недогледних дина ништавила
А од твога гласа звука и имена
Зајапурила се тмуша неписмена
Гледао си своје речи испред себе
И оне су прво угледале тебе
Више но икад је у речима било
Нешто људско је из сваке вирило
Ништа живо није још пропискавало
Нити је пиле пропијуктавало
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Одувек постојиш пре света си био
И нико не зна кад си се родио
Из века векова кад те пут нанео
Глас се кроз глува пространства пронео
Да је будућност и здрава и жива
Да је далеко али да је има
Све живе душе ка њој си позвао
А куда да иду само си ти знао
Сада су само тражени јунаци
За задати живот по твојој читанци
Да смисао свега из ње гонетају
А смисао је да га и не знају
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Кресивом си човека у труд укресао
И од ребра му жену истесао
Јер није добро да човек сам буде
Самоћа је за Бога а није за људе
У прах од земље си наусто дахнуо
И у блато живу душу удахнуо
Пред којом свако знање одустаје
А почиње тамо где знање престаје
О њој не може нико ништа знати
Само песник је може назирати
Нико место другог не може живети
Ни причестити се ни исповедити
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Где год је која сукнула варница
Из твојих кошница и радионица
Отварала се нова позорница
Постављана натра и ствараоница
Где се плете везе преспаја преткива
Предиво великог твога наратива
Доводи у везу што се раздесило
Спаја што спојено никад није било
И пребацује све на ону страну
Транспоновану и ресетовану
Без иједнога труна сувишнога
С чунка и тоцила транценденталнога
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
За шестоднева си цео свет створио
Увременио и упросторио
Ал све једном заувек ниси обавио
Па оставио и заборавио
Него и даље ствараш и претвараш
И никад не стајеш нити се умараш
А зиданица што је изидана
Рукама љубави и чистих усана
Заглавним каменом није докончана
Ни под кров стављена за недељу дана
Нити та недеља седам дана има
Већ седам дана траје вековима
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини.
Од бића по твојој слици и прилици
Највернији су ти одливци песници
И где год се пламени поета родио
Себе си у њему још једном одлио
Све што си на својој нитри изаткао
Песничком си братству податкиво
Соколећи га да се оспољава
С тобом раменује горња надпевава
И од зачеља и од прапочетка
Све препочиње с твојег започетка
И нетремице држи вечну стражу
За случај да нешто имају да кажу
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Ниси научио ништа ниоткога
Ни подражавао никада никога
Нико пре тебе није реч рекао
Нити с мање речи више постигао
Славословио си и ниси престао
А Бог си остао и песник постао
Свет је твоја књига слика и прилика
А песме су дела незнаних песника
Што од створенога ново престварају
И од саздаоца пресаздавају
Свака песма има више аутора
У твојој о томе нема ни говора
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Од свих свемира бездана видика
Дубљи је свемир и бездан језика
А у језику сваког национа
Сви су језици и сва васиона
Створени због неког разлога и смисла
Као делови божјега промисла
А песнику је сваком отаџбина
Она непозната далека једина
Чији је грађанин једино и био
И никада је није напустио
Да не пева један цео живот једно
Већ да сви певају то једно заједно
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини.
Кликом на миша на почетку света
Започела је ера интернета
С највеће даљине њим си управљао
До задњег паука мрежу разгранао
У девет јама што се икад крило
Нико није знао који је свет стварни
Који дигитални који измаштани
Постоји ли свемир и земљина кугла
Или су скинути са твојега гугла
Довољно је једно слово укуцати
Па за час тили све тајне сазнати
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Само онај који иза свега стоји
Зна шта постоји а шта не постоји
Где је тачка стајна а где престоница
Ономе чије царство без граница
Има ли света сем измишљенога
Свепочетнога од Беспочетнога
Свестворенога од Нестворенога
Да уђе у радост Господара свога
Сво благо испод небескога свода
Ода је у почаст песничких слобода
И док год буде било поезије
Ту је и њен Творац и онда кад није
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Алфа на почетку постаће омега
Суштина ствари и смисао свега
И биће песма и несмртно слово
Само оно што је модерно и ново
И неће нестати песме ни песника
Док год песник буде свирала језика
Да дописује књигу без страница
У песми над песмом над писцима писца
Смаком света су сваки час претили
А кад год је био нису приметили
А онај ко је веровао Сатани
И сам је био на његовој страни
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Где није нико песници су били
Све што није било то су запамтили
Ко год је сркнуо из свога корења
Зна да је стварање душа остварења
Светло нетамнело водо нечекана
Име неношено душо непредана
Ко хули на љубав и лепоту света
И кад има снаге не има талента
Нити је човек Господа створио
Нит је тајну живота открио
Зато ни Творца не може убути
Нит ће miglior fabbro ико други бити
Слава теби Боже песниче једини
И алилуја твојој творевини
Политика, Културни додатак, 29.8.2015.
Нема коментара:
Постави коментар