Радоња-Роман-Герасим

   Радоња је био најстарији син господара Охрида, севастократора Бранка Младеновића. Дакле, брат Вука Бранковића. Био је ожењен сестром деспота Јована Угљеше и живео је у серској области. По смрти супруге и две кћери напустио је световни живот и посветио се раду и молитви у Светој Гори. Замонашио се у Хиландару под именом Роман. Браћа су га помагала, као и манастир.

Манастир Светог Павла

   С друштвеним уздизањем његове породице Бранковића у Србији, расла су и његова стремљења на Светој Гори. Узео је велику схиму и добио име Герасим. Заједно са још једним замонашеним властелином, Арсенијем Багашом купио је од манастира Ксиропотама запустеле рушевине бившег манастира Светог Павла. У овом манастиру некада се подвизавао Павле Ксиропотамски, испосник који је проповедао хришћанство међу Словенима. Тако је монах Герасим поставио темеље светогорској задужбини породице Бранковић, манастиру Св. Павла. У Хиландару или Св. Павлу положио је и тело најмоћнијег међу браћом, Вука Бранковића.
   Када је Герасимов синовац, деспот Ђурађ Бранковић (1427-1456) завладао Србијом, манастир Св. Павла је процветао, упркос турској владавини. Он је изградио нову цркву, утврдио зидине храма, осликао богомоље, иконама и драгоценостима снабдео ризнице. После смрти деспота Ђурађа о породичној задужбини бринула се Ђурађева кћерка, султанија Мара, а затим и потомци Бранковића у Срему.

   Борисав Челиковић, 50 КАЗИВАЊА О СВЕТОЈ ГОРИ И ХИЛАНДАРУ, Легенда, Чачак, 2003.