Изложба сакралног сликарства фирентинског Трећента у Старој Пинакотеци у Минхену
Музеј назван ”Lindenau-Museum” у Алтенбургу у Ту рингену на тлу негдашње Источне Немачке поседује интернационално значајну збирку италијанског сликарства, чији је део/избор сада изложен у Старој Пинакотеци у Минхену. Реч је о трима драгоценим фирентинским сликама из 14. века, које је Бернард Август фон Линденау купио око 1848.г. Ову изнајмљену колекцију допуњују и њој адекватне слике из фундуса Старе Пинакотеке, ремек-дела Ђота и његових следбеника, које је Лидвиг И Баварски купио и донео у Минхен. Почетком 19. века Лудвиг је био први колекционар раног италијанског сликарства.
Дакле, допуњена изнајмљеном збирком из Алтенбурга, ова изложба представља виско репрезентативну Трећенто-збирку Фиренце у позном средњем веку. У њему је Ђото, као прослављени ”ослободилац” од византијског стила сликања, имао своје почетке, иако је и даља сличност са византијском иконографијом у овој епоси италијанске уметности остала још дуго веома висока.
У овој презентацији трију слика, које су настале око 1311./1312. са сценама из живота Христовог, реч је о трима сликарима, Бернардо Дадију, Пучију ди Симонеу и Нарду ди Ћионеу – (Bernardo Daddi, Puccio di Simone und Nardo di Cione), који следе Ђотово доминантни такт: верност традицији, техничку сувереност, иако стилистички и индивидуално различити, са свесном конзервативном тенденцијом.
На егезмпларан начин ове слике документују за ту епоху типичне форме и функције сакралне уметности, тј. ”молитвених слика” у приватном и црквеном простору, што је представљало уметнички жанр чије су границе биле још уже формулисане од световне уметности. Музеј у Линденау у Алтенбургу захваљује своју егзистенцију астроному, државнику и мецени Бернарду Августу фон Линденау (1779 – 1854). Овај је следио просветитељским идеалима, те је купљене слике већ 1848. г. ставио својим суграђанима на располагање у специјалном здању у коме су били похрањени његова збирка, његова библиотека, копије статуа од гипса. Линденау је, осим италијанског сликарства од 13. до 16. века, сакупљао и античку керамику. Срећним стицајем околности ова изложба, која је отворена 4.8.2015, остаће постављена читаву годину у Минхену. Овај високи празник трећента у Старој Пинакотеци биће привилегија Минхена до 30. јуна 2016. Сличност са византијском иконографијом је у овој епоси италијанске уметности још веома висока.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
извор: www.spc.rs
Музеј назван ”Lindenau-Museum” у Алтенбургу у Ту рингену на тлу негдашње Источне Немачке поседује интернационално значајну збирку италијанског сликарства, чији је део/избор сада изложен у Старој Пинакотеци у Минхену. Реч је о трима драгоценим фирентинским сликама из 14. века, које је Бернард Август фон Линденау купио око 1848.г. Ову изнајмљену колекцију допуњују и њој адекватне слике из фундуса Старе Пинакотеке, ремек-дела Ђота и његових следбеника, које је Лидвиг И Баварски купио и донео у Минхен. Почетком 19. века Лудвиг је био први колекционар раног италијанског сликарства.
Дакле, допуњена изнајмљеном збирком из Алтенбурга, ова изложба представља виско репрезентативну Трећенто-збирку Фиренце у позном средњем веку. У њему је Ђото, као прослављени ”ослободилац” од византијског стила сликања, имао своје почетке, иако је и даља сличност са византијском иконографијом у овој епоси италијанске уметности остала још дуго веома висока.
У овој презентацији трију слика, које су настале око 1311./1312. са сценама из живота Христовог, реч је о трима сликарима, Бернардо Дадију, Пучију ди Симонеу и Нарду ди Ћионеу – (Bernardo Daddi, Puccio di Simone und Nardo di Cione), који следе Ђотово доминантни такт: верност традицији, техничку сувереност, иако стилистички и индивидуално различити, са свесном конзервативном тенденцијом.
На егезмпларан начин ове слике документују за ту епоху типичне форме и функције сакралне уметности, тј. ”молитвених слика” у приватном и црквеном простору, што је представљало уметнички жанр чије су границе биле још уже формулисане од световне уметности. Музеј у Линденау у Алтенбургу захваљује своју егзистенцију астроному, државнику и мецени Бернарду Августу фон Линденау (1779 – 1854). Овај је следио просветитељским идеалима, те је купљене слике већ 1848. г. ставио својим суграђанима на располагање у специјалном здању у коме су били похрањени његова збирка, његова библиотека, копије статуа од гипса. Линденау је, осим италијанског сликарства од 13. до 16. века, сакупљао и античку керамику. Срећним стицајем околности ова изложба, која је отворена 4.8.2015, остаће постављена читаву годину у Минхену. Овај високи празник трећента у Старој Пинакотеци биће привилегија Минхена до 30. јуна 2016. Сличност са византијском иконографијом је у овој епоси италијанске уметности још веома висока.
протођакон Зоран Андрић, Минхен
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар