Најмирнија и најусрднија је молитва у поноћ, а у тренуцима када у манастиру престаје ноћ, а рађа се дан, природа се смирава, птице престају да певају, зрикавци да зричу, па и ветар као да се утишава. Над манастиром би завладао неисказани мир. У тим тренуцима осећамо да сам Бог походи манастир. И када ујутру манастирско звоно позове на јутарње богослужење, оживи ова света обитељ.
У манастиру се обавља свакодневно манастирско богослужење, а на светој Литургији помињу се на стотине имена за здравље и спасење и сваки Божји благослов свих приложника и помагача овог светог манастира, као и за умрле, упокојене у Господу у нади за васкрсење да их се сети Господ у дан свеопштег васкрсења. Молитва се не обавља само у цркви на заједничком богослужењу, већ и у келијама где монаси станују. Ту изјутра, увече, а неки и у поноћи врше такозвано "келејно пправило". Поред редовног манастирског богослужења и келејног правила монаси се стално моле и Исусовом молитвом: "Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешнога".
По заповестима Светог Апостола Павла: Молите се без престанка (1 Сол. 5, 17).
У "Лавсанку" се каже: Неки монах по имену Павле називан је најбољим, јер се у сваком тренутку занимао молитвом.
 |
| Манастир Витовница, 13.9.2015. |
Шум и дах свежине из околних шума богате биљем из које допирњ пој птица; брујање ројева пчела и цвркут разиграних инсеката са ливада и пашњака мирисних трава и миришљавог цвећа; жубор бистре реке...Све то као да употпуњује звук манастирских звона, глас молитве и молитвеног појања из храма.
Јеромонах Лазар(Ранковић), Свети православни манастир Витовница, Витовница, 2002.
Нема коментара:
Постави коментар