Бог, ватрогасац у Бијелој

   Био је то врући летњи дан, 8. август 2015. године, са температуром која је прелазила 45 степени Целзијуса, кад је шумски пожар захватио моје родно место Бијелу, засеок Валу, недалеко од моје родне куће и од православне цркве Светог апостола Петра на Клин брду.
   Шумски пожар је букнуо и почео да тиња, пламти и уништава најлеши предео природног зеленила и вегетације, неколико стотина метара од породичних кућа Радовића и села Вале, ширећи се узбрдо поред цркве Светог апостола Петра, на високом Клин брду, на којем је уздигнут свети Крст, да штити моју Бијелу од природних или натприродних непогода.

Рад Александра Милутиновића, Уметничко-стваралачка књижара и галерија "Слово"

   Ватрена стихија се развијала великом брзином и претила не само селу Вали, него и читавом приморском брдовитом подручју до Баошића, а пламен који се уздизао високо под небо, био је видљив у позадини цркве Светог апостола Петра, изнад села Желалића и Тодоровићи, ширећи се уздуж ненасељених брда, којима нема прилаза ватрогасним возилима. Само једини Бог с неба је могао прићи да интервенише гашењу шумског пожара и да спаси цркву Светог апостола Петра, село Валу и околна шумска брда.

   Док се пламен ватре развијао иза цркве, Бог и Свети апостол Петар су чували ту светињу на врх Клин брда и одвраћали пламен од цркве, која на том високом брду стоји као кула светиња свим Бијељанима и пролазећим туристичким крузерима, који улазе у залив и плове уздуж Бијеле, према Котору.

   Видјевши да је црква Светог апостола Петра у опасности од паклене ватре, побожни Бијељани почеше да се Богу моле за спасење Бијеле и околних брда. Био сам очевидац ватре и пламена над Бијелом, кад одједном црквена звона од цркве Свете Богородице почеше звонити, а њихов звук је одјекивао по свим брдима и околини, док су побожни Бијељани почели дозивати Бога у помоћ. Није прошло ни десетак минута, кад се велико чудо Божје појавило на небесима, покривши читаву Бијелу, село Валу и околину. Усред врелог сунчаног дана, са по којим облаком на небу, велике суше и незапамћене врућине, небо се наоблачило и црни облаци покрише Бијелу.

   Док су црквена звона одјекивала по целој околини и најавила силазак Бога и Светог апостола Петра са небеса, Бог ватрогасац је интервенисао и пустио излив воде с неба, који је за мање од сат времена угасио ватрену стихију и спасио Бијелу и цркву Светог Петра од незапамћене катастрофе. Таква кишна падавина, коју су Бог и Свети апостол Петар излили с неба над Бијелом, била је извор живе воде с небеског престола, а многи Бијељани причају о Божјој интервенцији и Богочовеку, Спаситељу Христу, који је чуо њихове молитве и спасио Бијелу. Њихова оданост Његовој светој Цркви и веровање у Божју помоћ, сведочи да Бог постоји и прилази у помоћ свима који Га признају пред људима. Чак и они који сумњају у Спаситеља Христа, признају да је Бог био Онај који је на тако брз начин реаговао и свима показао да је Он небеска сила и моћ, јача од паклене ватре и сатане.

   На гашењу пожара је поред Бога притекао у помоћ и Свети апостол Петар, који је са Клин брда одбијао ватрену стихију да заобиђе његов свети храм и терао високи ватрени пламен на супротну страну од своје цркве.

   То велико чудо Божје сведочи свима да је Он увек спреман притећи у помоћ и спасити своје стадо од сатане и паклене ватре.

   Само вера у Бога и Спаситеља Христа, даје снагу и моћ да покреће планине, стишава ветрове и гаси паклени пожар. Сатана и пакао под његовим ногама немају дејство против оних који верујући дозивају име Божије. Бог је сачувао његову живу цркву и природну лепоту овог малог рајског насеља, на подножју Ловћен планине.

   Сатана не спава, него покушава да заведе Божију децу под своју контролу, али је Бог, "показао...реку воде...која извире од престола Божјег..." (Отк.22,1). Он гаси пожар и чува своју цркву, над којом је Он угаони камен "...а на томе камену...", Он рече апостолу Петру: "...Сазидаћу цркву своју и врата паклена неће је надвладати..."(Мт.16, 18).

Саво Радовић

СВЕТИГОРА, бр.249, Крстовдан, октобар, 2015.