Свети владика Николај, Песме Светој Ираиди и Светој Марини

 

23.септембар/6.октобар

Св. муч. Ираида. Негде је називају Раис, или Раида. Девица из неког Мисирског града Ватана, дакле по свој вероватноћи Мисирка. Једном изађе Ираида да захвати воде из бунара близу мора, и угледа лађу напуњену везаним хришћанима: свештеницима, ђаконима, иноцима, женама и девојкама. Распитавши се сазнаде, да сав тај народ воде мучитељи незнабошци на муке и на смрт ради имена Христа Господа. У срцу младе Ираиде распламти се жеља, да и она пострада за Господа. Остави судове код бунара, уђе у лађу и исповеди, да је и она хришћанка. Одмах и њу везаше и са осталима одведоше у Мисирски град Антинопољ. После разних мучења прво Ираиди одсекоше главу, а по том и осталима. Чесно пострада и прослави се почетком IV века.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Virtuous virgin Iraida went to fetch water,
And returned not to her mother, but went to the Lord.
Iraida sought suffering willingly;
Christ the Lord was more precious to her than was her mother.
A boat full of martyrs was ready to depart.
``Receive me also!'' Iraida quickly cried.
``I too am a servant of Christ, for He is everything to me, 
And I wish to be an instrument of His hymn, 
A song of torture and suffering for the truth.-
Oh, receive me, let me perish!''
And Iraida perished for her God,
And was made an heir of life eternal.
By her prayers, O Lord, now save us also.
Thanks be to holy Iraida, and glory to God!