ПРЕНОС МОШТИЈУ СТЕФАНА ПРВОВЕНЧАНОГ

I

У време ово долази краљ наш
Долази са све својим гробом
И као да сва Студеница
Са реком и оштрим ваздухом
Прилази с њим
И монаси као пчеле по граду
Као међу отровним биљем
Лете спуштених погледа
Да их не привуче цвет греха
И полен његов не однесу
У трмку белу, припитомљену

Радуј се граде на рекама
Радуј се јер те посети први
Који венча се краљевским именом
Радуј се јер удостојио си се посете
Радуј се јер не угаси се светло
Светиљки твојих
Радуј се са звонима храмова твојих
Радуј се сабором свештеним
Радуј се са децом твојим
Која падоше молебно
Пред кивотом Преподобног
Радуј се јер светиња од тебе не одбеже
Радуј се граде на рекама
Символе краљевког имена
Радуј се јер се у теби узнесе пјеније
Радуј се Симоне преподобни

II
У време ово Жича је винута
И ктитор њен пожелео је
Да законачи у дому своме
И као некада пред нама
Васкрсава краљевство
И излива се синодик православља
И Сава поново нас гледа
Са спрата припрате међу књигама
Староставним из евангелија истеклих

Радуј се лавро братске слоге
Радуј се порфирна одеждо
Свих наших храмова
Радуј се јер у миру дочекујеш
Ктитора и утемељивача твога
Радуј се византијска барко
За огњени стуб привезана
Радуј се светињо коју света браћа
Светошћу слоге своје подигоше
Радуј се по златној жици именована
Радуј се крлетко светлости
У којој се песма узнесе
Радуј се Симоне преподобни


   Александар Марић
   Краљевдан 2015.
   извор: ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС