У сусрет осам векова манастира Жиче и установљавања српске државности, Републички завод за заштиту споменика објавио је капиталну монографију о светињи и споменику културе, коју је Васко Попа назвао седмовратом "црвеном госпођом". Дело посвећено задужбини Стефана Првовенчаног и његовог сина краља Радослава, чији су аутори наши најеминентнији стручњаци Милка Чанак Медић, Даница Поповић и Драган Војводић, представљено је јуче у свечаној сали Народне библиотеке Србије.
- Жичи се стално треба враћати, јер је она наш путоказ, а аутори ове књиге су свој велики труд принели не само науци, већ и држави и цркви - нагласио је епископ жички Јустин, који је промоцији присуствовао заједно са игуманијом Јеленом и сестринством овог манастира.
Ова слојевита и свеобухватна монографија, иза које стоји вишедеценијско истраживање представља и ново читање прошлости Жиче, према речима Александре Фулгоси, саветника за баштину у Министарству кулутре (финасијски помогло штампање књиге).
О изазовима који су стајали пред ауторима, чије се дело појавило четврт века после последње монографије о овом манастиру, говорила је Даница Поповић. Она је нагласила да је свако из своје области покушао да расветли улогу Жиче као катедралног храма, центра епископије, места крунисања српских краљева, не само у нашој историји, већ и њен значај у хришћанском свету. Даница Поповић овај немањићки споменик тумачила је из историјског угла, Милка Чанак Медић кроз историју архитектуре, рестаурације и конзервације, а живописом се бавио Драган Војводић.
- Ова монографија је јединствени подухват, а Жича која је кост костију наших, наставља да живи кроз дух и мисли изражене у овој књизи - нагласио је академик Гојко Суботић, рецензент дела.
Према речима другог рецензента професора Бранислава Тодића, трагична историја Жиче добила је одличну научну обраду.
РУКА И КРСТ
Део истраживања Данице Поповић био је везан за Италију, Сијену и Пијенцу. Тамо се налазе часни крст и десница Јована Претече, реликвије познате из оснивачке повеље Жиче, као дар Стефана Првовенчаног. Као део најстаријег ризничког слоја манастира, оне су први пут представљене јавности управо у овој књизи.
извор: Вечерње новости
18.11.2015.
- Жичи се стално треба враћати, јер је она наш путоказ, а аутори ове књиге су свој велики труд принели не само науци, већ и држави и цркви - нагласио је епископ жички Јустин, који је промоцији присуствовао заједно са игуманијом Јеленом и сестринством овог манастира.
Ова слојевита и свеобухватна монографија, иза које стоји вишедеценијско истраживање представља и ново читање прошлости Жиче, према речима Александре Фулгоси, саветника за баштину у Министарству кулутре (финасијски помогло штампање књиге).
О изазовима који су стајали пред ауторима, чије се дело појавило четврт века после последње монографије о овом манастиру, говорила је Даница Поповић. Она је нагласила да је свако из своје области покушао да расветли улогу Жиче као катедралног храма, центра епископије, места крунисања српских краљева, не само у нашој историји, већ и њен значај у хришћанском свету. Даница Поповић овај немањићки споменик тумачила је из историјског угла, Милка Чанак Медић кроз историју архитектуре, рестаурације и конзервације, а живописом се бавио Драган Војводић.
- Ова монографија је јединствени подухват, а Жича која је кост костију наших, наставља да живи кроз дух и мисли изражене у овој књизи - нагласио је академик Гојко Суботић, рецензент дела.
Према речима другог рецензента професора Бранислава Тодића, трагична историја Жиче добила је одличну научну обраду.
РУКА И КРСТ
Део истраживања Данице Поповић био је везан за Италију, Сијену и Пијенцу. Тамо се налазе часни крст и десница Јована Претече, реликвије познате из оснивачке повеље Жиче, као дар Стефана Првовенчаног. Као део најстаријег ризничког слоја манастира, оне су први пут представљене јавности управо у овој књизи.
извор: Вечерње новости
18.11.2015.
Нема коментара:
Постави коментар