Уз југозападну обалу Атоса, између манастира Дионизијата и Симонопетре, подигнут на стени, двадесетак метара изнад мора, уздиже се манастир Григоријат. Основан је у XIII веку. Као његови могући оснивачи помињу се неколико подвижника под именом Григорије. Манастир је посвећен Светом Николи, али име носи по оснивачу.
По једном од предања један Србин пустињак, "молчалник" или "хесиохаста" Григорије основао је овај манастир у време око Косовске битке. Умро је око 1406. године, и црква га слави као светитеља 7. децембра. Нема о томе никаквих докумената, али око њега се свакако окупило још српских монаха.
Према забележеним предањима српски монаси су приликом великог пожара који је 1761. године захватио Свету Гору, однели његове моште као и све књиге, документа и опис његовог живота. У актима Атоским нађен је један његов потпис из 1405.
Манастир је од почетка био сиромашан и то толико да су годишње обавезе према Протату крајем XIV века за њега биле одређене на само један новчић. Велика разарања доживео је од гусара који су га опљачкали у турско време. После пожара 1761. године обновили су га молдавски монаси. Данас је грчки.
Борисав Челиковић, 50 казивања о Светој Гори и Хиландару, Легенда, Чачак, 2003.
По једном од предања један Србин пустињак, "молчалник" или "хесиохаста" Григорије основао је овај манастир у време око Косовске битке. Умро је око 1406. године, и црква га слави као светитеља 7. децембра. Нема о томе никаквих докумената, али око њега се свакако окупило још српских монаха.
Манастир је од почетка био сиромашан и то толико да су годишње обавезе према Протату крајем XIV века за њега биле одређене на само један новчић. Велика разарања доживео је од гусара који су га опљачкали у турско време. После пожара 1761. године обновили су га молдавски монаси. Данас је грчки.
Борисав Челиковић, 50 казивања о Светој Гори и Хиландару, Легенда, Чачак, 2003.
Нема коментара:
Постави коментар