Повод настанка овог текста је у чудесном осећању празника на
дан када се у православном свету који поштује јулијански календар прославља
свети Спиридон, заштитник острва Крфа, а на Западу и у код православних који
негују григоријански календар прослављао се Божић, један од најрадосних
празника Цркве. Дан је почео тако што се већ неко време затурени црквени
календар нашао у рукама моје жене и она са занимањем прочитала да је данас, то
је био прошли петак, Свети Спиридон Чудотворац. И сама констатација «да је
данас» а не «данас се прославља» је у нашем народу израз веома живе вере и
осећања присутности светитеља који тога дана уписан у календар. Свети Спиридон
је једноставно био присутан васцелог дана. Колико овај светитељ значи нашем,
српском, народу илуструје једна готово библијска, епска прича о спасавању целог
једног народа и његове војске и државе.
Храм Светог Спиридона, Трст |
Дакле један кад и храмом засведен простор и похвални пој на
северу Јадрана допрео је било морским путем или оним невидимим, а постојанијим
до острва у Јонском мору. Да је посреди чудо сведочи податак да се на острву
није десио ниједан инцидент између Срба и Крфљана. Како су мртви оживели и
кренули у епску победу је наставак ове велике небо- земне акције.
Дан обележен присуством светог Спиридона се завршава
прилогом на локалној телевизији. Млади Енглез из Лондона Стевен је крштен тог
јутра у Храму Свете Тројице у Краљеву, граду у коме на главном градском тргу,
доминира споменик оним умрлим па васкрслим српским борцима. Он је син из
мешовотог брака и до тада није био крштен. На крају обреда на поклон је добио
икону светог Спиридона Чудотворца, којег је по српском обичају узео за патрона
свог дома. Ако је веровати подацима са глобалне мреже то је десета по броју
свечара слава у Срба. А што се тиче оне мреже невидиме, мреже светости и
спасења рода људског, па тако и нашег народа за крај овог размишљања
расветлићемо могућу символику зашто се све десило баш у Тројичном храму. У томе
ће нам помоћи једна од кључних епизода из живота светог Спиридона Чудотворца:
«На светом Првом Васељенском сабору свети оци вођаху дуге спорове о Једноме
Богу у Светој Тројици. Да би показао Јединство Свете Тројице свети Спиридон
учини ово: узе циглу, стисну је, и из цигле изиђе огањ увис, вода наниже, а
блато остаде у руци. И рече светитељ: Ето три стихије а једна цигла. Тако је и
у Светој Тројици: три Лица а један Бог.»
Чудни су путеви Господњи и мученички пут на уској стази
светости нашег народа. Свети Спиридон један је од оних који су својим
благословом и покровитељством услишили молбе и вапаје Српског народа на путу
Новог Израиља. Слава му и милост.
Александар Марић
извор: ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС
28.12.2009.
Нема коментара:
Постави коментар