ЈЕЗЕРО, НИКОЛАЈ, ЖИЧА

                             Небојши Дугалићу

Ако смо и у језеру
Па нека је оно и у Жичи
Које нико језером не зове
Ми њиме не пловимо
Нити од воде његове пијемо
Дишемо њиме
Али плућа нам се
Не испуњавају водом
Јер оно од воде и није
Већ од Духа

Риба и крст поју у њему
Девице силазе са фресака
Да би на трен одремале
У високим столицама
Док одежде њихове
Источим мотивима ображене
Траже очи нових зографа
Који у језеру овом
Насипе украшавају сликама
Песме испеване спасењем

У језеру молитвама изливеном
Из срца другоапостолног нам
Који донесе са југа
Сунце и богомоље наткривене
Па једну смести поред живе воде
Другу на стену, трећу Богородичину
На брдо сред некрополе будуће
Стојимо а нисмо увек сигурни
У то да ли дишемо
Или инерција света делује

Ако смо у језеру Духа
У које Жича поринута је

   Александар Марић
   извор: ПОЕТСКИ ЛЕТОПИС
   27.12.2015.