У амфитеатру Народне библиотеке Србије, у четвртак 21. јануара, представљена је монументална монографија СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР-СРПСКА ЦАРСКА ЛАВРА Милета В Пајића.
О књизи су, осим аутора, говорили протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, главни уредник издања, и директор Гласниковог Сектора за издаваштво Петар Арбутина, док је лекар и књижевник др Перо Солар одрецитовао своју песму „Хиландарска звона“.
Луксузну монографију су на четири језика (српски, руски, енглески и немачки) заједно објавили Службени гласник и Ризница српске духовности, а илустрована је акварелима аутора текста.
У монографији СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР – СРПСКА ЦАРСКА ЛАВРА налази се кратка историја Свете горе, као и опис свих њених 20 манастира и раскошна прича о Хиландару, јединој српској светињи у аутономној монашкој заједници на Атосу.
Говорећи о Хиландару и Светој гори, протојереј-ставрофор проф. др Поповић нагласио је да су духовни трагови најдубљи и најдуговечнији, а да ова књига представља изврстан духовни водич за оне који нису у могућности да посете ово свето место, али она уједно освежава и сећања оних који су тамо били.
Петар В. Арбутина је истакао да су издавачи желели да књигу учини доступном свим Србима, али, наравно, и свим онима који желе да упознају најважнију српску светињу а не знају српски језик. Нагласио је, такође, да је за њега Хиландар најбољи одраз српске духовности и православља и већ више од осам векова центар српске духовности и додао: „То је једино место на којем се нико не рађа, али на којем се живот стално обнавља“.
Хиландар је стога, како је нагласио Арбутина, наша духовна обавеза на коју у сваком смислу морамо бити поносни, али се истовремено мора указивати и на уметнички аспект који је такође важан када је реч о овој теми.
„Између та два аспекта – духовног и уметничког, заправо и не постоји нека битна и видљива граница, а приказујући оба аутор заправо показује и то колико смо сви мали у односу на велике и вечне ствари које нас заправо не чине подређеним, већ нам омогућавају да будемо њихов део“, констатовао је Арбутина.
Миле В. Пајић се најпре захвалио свима који су учествовали у припреми монографије и помогли да она буде објављена, казавши да она сама по себи говори о разлозима за њено настајање.
Према речима аутора, књига је подељена у три целине: прва је посвећена Светој гори са свим њеним православним манастирима, друга се односи на архитектуру целог манастирског комплекса који има око 40 објеката, а трећа на благо манастира, његову ризницу и легенде везане за Хиландар, који је познат по местима која имају чудесну моћ.
Према Пајићевим речима, ова монографија настала је такорећи у току једне непроспаване ноћи у којој је Хиландар горео 2004. године јер је већ сутра у глави имао комплетно сложену књигу са насловом и поглављима.
извор: www.slglasnik.com
О књизи су, осим аутора, говорили протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, главни уредник издања, и директор Гласниковог Сектора за издаваштво Петар Арбутина, док је лекар и књижевник др Перо Солар одрецитовао своју песму „Хиландарска звона“.
Луксузну монографију су на четири језика (српски, руски, енглески и немачки) заједно објавили Службени гласник и Ризница српске духовности, а илустрована је акварелима аутора текста.
Говорећи о Хиландару и Светој гори, протојереј-ставрофор проф. др Поповић нагласио је да су духовни трагови најдубљи и најдуговечнији, а да ова књига представља изврстан духовни водич за оне који нису у могућности да посете ово свето место, али она уједно освежава и сећања оних који су тамо били.
Петар В. Арбутина је истакао да су издавачи желели да књигу учини доступном свим Србима, али, наравно, и свим онима који желе да упознају најважнију српску светињу а не знају српски језик. Нагласио је, такође, да је за њега Хиландар најбољи одраз српске духовности и православља и већ више од осам векова центар српске духовности и додао: „То је једино место на којем се нико не рађа, али на којем се живот стално обнавља“.
Хиландар је стога, како је нагласио Арбутина, наша духовна обавеза на коју у сваком смислу морамо бити поносни, али се истовремено мора указивати и на уметнички аспект који је такође важан када је реч о овој теми.
„Између та два аспекта – духовног и уметничког, заправо и не постоји нека битна и видљива граница, а приказујући оба аутор заправо показује и то колико смо сви мали у односу на велике и вечне ствари које нас заправо не чине подређеним, већ нам омогућавају да будемо њихов део“, констатовао је Арбутина.
Миле В. Пајић се најпре захвалио свима који су учествовали у припреми монографије и помогли да она буде објављена, казавши да она сама по себи говори о разлозима за њено настајање.
Према речима аутора, књига је подељена у три целине: прва је посвећена Светој гори са свим њеним православним манастирима, друга се односи на архитектуру целог манастирског комплекса који има око 40 објеката, а трећа на благо манастира, његову ризницу и легенде везане за Хиландар, који је познат по местима која имају чудесну моћ.
Према Пајићевим речима, ова монографија настала је такорећи у току једне непроспаване ноћи у којој је Хиландар горео 2004. године јер је већ сутра у глави имао комплетно сложену књигу са насловом и поглављима.
извор: www.slglasnik.com
Нема коментара:
Постави коментар