ОЧЕВ ЛОГОСЕ, The Logos (Word) of the Father

На прослави празника Св. Теодосија оснивача општежића у манастиру Високи Дечани призренски богословци отпевали су своју химну "ОЧЕВ ЛОГОСЕ"

Очев Логосе,

Хранитељу царског Призрена,

Деца Твоја славопој Ти приносе,

Благодарна Спасу своме Бранитељу.

Духа Твога благодаћу просветли нас,

и усини Оцу Твоме, Оцу нашем небеском,

Да Ти кличемо:

Слава Ти, Јагње Божје, Човекољубче

  At the celebration of the feast of St. Theodosius the Cenobiarch at Visoki Decani Monastery a group of Prizren Serbian Orthodox seminarians chanted their hymn "The Logos (Word) of the Father"

"Logos of the Father
the Protector of imperial Prizren
Your children offer Thee the praise
With gratitude to the Savior our Defender
Enlighten us with the grace of Thy Holy Spirit
and make sons of Thy Father and our Heavenly Father
So that we can sing to Thee
Glory be to you o Lamb of God, who lovest Mankind"

извор: Sava Janjic, 24.1.2016.

Рад монахиња манастира Соколица

11/24. јануар

Преподобни Теодосије Велики. Први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неретко и - гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима, пример у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне целити, на даљину се јављати и помагати, зверове укроћавати, будућност прозирати, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године).

Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.