Тебје одјејушчаго (Велики Петак)

   Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, усрдно плачући и ридајући говораше:
   Авај мени, преслатки Исусе! Кога малочас сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше.
   А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем?
   Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу Твоме, Милосрдни?
   Величам страдања Твоја, песмословим и погребење Твоје, са Васкрсењем, говорећи,: Господе, слава Теби.

   извор:svetogorac.blogspot.rs