29. април 2016.

Преподобни Теодор Студит, Поука на Велики Петак

   Браћо и Оци! Увек и у свако време, када у сећање побожног човека дођу света страдања Господа нашег Исуса Христа, она у њему производе умиљење и сузе, и доводе душу до великог смирења. Она то нарочито могу да постигну у овај свети дан, када се све и догодило. Који су то догађаји? План- који је сачињен да би га убили; везивање- када су га ухватили, свезали и одвукли на суд пред Пилата; мучење и испитивање- када су га ради суђења водили Ироду, Ани и Кајафи, и током целе ноћи га тукли, пљували, вређали и ругали му се; узлазак на крст, пробијање руку и ногу клиновима, пружање оцта и жучи да пије, пробадање ребра и све друго што је заједно са овим просијало и засијало, а што читав свет не може да обухвати и што нико не може да искаже како треба, не само људски језик, него и анђелски.
   Проникнимо, браћо, и размотримо величину ове неизрециве тајне. Најпре они сачињавају план да умртве Онога Који објављује мисли срца, од Кога није скривена ни једна помисао људска. Онај који држи цео свет и управља њиме заповешћу Својом и Својом Божанском силом, предаје се у руке грешних људи. Онога Који облацима заповеда да пусте кишу на земљу, вуку свезанога на суд. Онај, Који је измерио воду прстима Својим и небеса премерио пеђу, Који је мером измерио прах земаљски, и горе измерио на мерила и брегове на потег (Ис 40,12) бива ошамарен од стране слуге. Ономе Који је украсио земљу цветовима и растињем и дрвећем сваке врсте и травама, сада су овенчали главу трновим венцем. Онога Који је у рају посадио дрво живота, обукли су сада у гримизну одећу и обесили га на дрво за кажњавање. Какав страшан и нестваран призор! Сунце је ово видело, и скрило своје зраке; видео је месец и помрачио се; осетила је земља и од страха устрептала и потресла се; видело је камење и распукло се; цео свет се узнемирио, сва се творевина обеспокојила од страдања Творца свога.
А ми браћо? Ако су се бездушне и безосећајне стихије ужасавале и мењале свој поредак од страха Господњег и од виђења онога што се догађало, као да имају душу и да су живе, шта ћемо тек ми, разумни људи, који смо од Бога добили толика доброчинства; зар се ми, за које је Христос умро, нећемо умилити и заплакати у ове дане? Зар ћемо бити бесловеснији и нераззумнији од бесловесних животиња, и безосећајнији од самог камења? Не, браћо, не. Напротив, са страхом и трепетом опеваћемо и прослављати Божанска Страдања Спаситеља Христа Бога нашег, мењајући се на боље и сараспињући се са нашим Владиком, час покорношћу и одсецањем сопствене воље, час удаљавањем од телесних задовољстава и злих жеља. Погледајмо зато шта нас све подстиче и побуђује на љубав према Богу. Јер ко је од нас из љубави према ближњем био бачен у тамницу, или хтео да умре за ближњег свог? А добри Бог није изволео да претрпи једно или два страдања за нас осуђене, него је многа и безбројна страдања претрпео. Размишљајући о томе, блажени Павле је истинито рекао: Јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, нити икаква друга твар неће моћи раставити од љубави Божије, која је у Христу Исусу Господу нашем (Рим 8, 38-39). Јер Бог је показао такву љубав према нама, да је и Сина Свог Јединородног дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн 3,16). Стога су и светитељи желели да принесу неко уздарје Богу, за тако велику љубав коју Он има према нама; а пошто нису имали шта друго да принесу, једни, тј. мученици, принели су крв своју, други, тј. преподобни и праведни, изнурили су и исушили своје тело постом и другим подвижничким напорима, а неки су раздали имање своје на милостињу, певајући са Божанским Давидом: Како ћемо узвратити Господу за све што нам је дао? Понављајмо и ми браћо увек ове речи, служећи Богу са безграничном љубављу и жељом душе наше, додајући свакодневно старање и усрдност у делима нашег спасења, како бисмо са светима постали наследници вечних добара у Христу Исусу Господу нашем, Коме доликује слава и моћ са Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова. Амин.

   извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар