Господ нам је сажео све заповести Старог завета у две највеће:
1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
2. Љуби ближњега свога као самога себе.
Једноставно, очигледно, али тако тешко за испунити - то нам прво пада на памет.
Онда поново погледамо - да ли је немогуће? Па није немогуће.
А ко од нас у потпуности испуњава ове две најважније и тако једноставне заповести?
Кад за неког мислимо да их испуњава проглашавамо га светим. Кажу нам свети да смо сви на Литургији свети. Макар сви који се причешћујемо. И то да смо свети не као савршени, не собом - него Богом коме смо се предали. Кажи још да и цео наш живот може бити Литургија, Евхаристија. Служење Богу и људима, са захвалношћу и у љубави.
Како је све чудесно повезано у овим заповестима. Обе заједно су као дијамант. Топли, живи дијамант, али дијамант. Не можемо их раздвојити, разломити. Никако.
Ко воли Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом - воли и све оно што је Он као добро створио.И људе, Божију децу, као своју браћу и сестре. Ако их не воли, то значи да уствари не испуњава прву заповест. Да је у заблуди, прелести.
Ко воли ближњега као самога себе, воли и Бога, пошто волети било кога као самог себе могуће је само у Богу, с Богом, Бога ради. Заиста волети себе могуће је само у Богу, иначе ћу волети лажног себе, неког ко се и мени и другима лажно представља као да сам то "ја". Лажљивог и сујетног роба страсти.
За неког ће можда све почети баш од друге заповести. Не успева да поверује у Бога... Ако заиста хоће да воли ближњег треба да га воли као самог себе. Пошто се ради о једначини - она се може читати у оба смера. Колико волиш себе - волиш и ближњега. Кад неко занемарује себе а обожава другога или обожава себе а занемарује другога - он ремети једначину, пада у идолопоклонство и не добацује се до прве заповести. Обожавање је просуо пре циља. Равнотежу није остварио, циљ није постигао. Не уме да воли. Не значи да не може да научи. Много су нам знања свети оставили о томе како се учи љубави.
А онај ко успостави праву једначину љубави, ко заиста воли и себе као и ближњега - воли људе као браћу и сестре. и више од тога - као синове и кћери Божије. И онда наравно почне да воли и Бога, и може да га заволи свим срцем и свом душом...
Да, живи и животворни дијамант а не заповести...
ђакон Ненад Илић, фб
1. Љуби Господа Бога свога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом.
2. Љуби ближњега свога као самога себе.
Једноставно, очигледно, али тако тешко за испунити - то нам прво пада на памет.
Онда поново погледамо - да ли је немогуће? Па није немогуће.
А ко од нас у потпуности испуњава ове две најважније и тако једноставне заповести?
Кад за неког мислимо да их испуњава проглашавамо га светим. Кажу нам свети да смо сви на Литургији свети. Макар сви који се причешћујемо. И то да смо свети не као савршени, не собом - него Богом коме смо се предали. Кажи још да и цео наш живот може бити Литургија, Евхаристија. Служење Богу и људима, са захвалношћу и у љубави.
Како је све чудесно повезано у овим заповестима. Обе заједно су као дијамант. Топли, живи дијамант, али дијамант. Не можемо их раздвојити, разломити. Никако.
Ко воли ближњега као самога себе, воли и Бога, пошто волети било кога као самог себе могуће је само у Богу, с Богом, Бога ради. Заиста волети себе могуће је само у Богу, иначе ћу волети лажног себе, неког ко се и мени и другима лажно представља као да сам то "ја". Лажљивог и сујетног роба страсти.
За неког ће можда све почети баш од друге заповести. Не успева да поверује у Бога... Ако заиста хоће да воли ближњег треба да га воли као самог себе. Пошто се ради о једначини - она се може читати у оба смера. Колико волиш себе - волиш и ближњега. Кад неко занемарује себе а обожава другога или обожава себе а занемарује другога - он ремети једначину, пада у идолопоклонство и не добацује се до прве заповести. Обожавање је просуо пре циља. Равнотежу није остварио, циљ није постигао. Не уме да воли. Не значи да не може да научи. Много су нам знања свети оставили о томе како се учи љубави.
А онај ко успостави праву једначину љубави, ко заиста воли и себе као и ближњега - воли људе као браћу и сестре. и више од тога - као синове и кћери Божије. И онда наравно почне да воли и Бога, и може да га заволи свим срцем и свом душом...
Да, живи и животворни дијамант а не заповести...
ђакон Ненад Илић, фб
Нема коментара:
Постави коментар