О ЧОВЕКУ ВЕЧНОМ

Свако живи светлошћу
Неког откривења
                         Серафим Роуз


Никада нисам сањао
Нити осетио
Да ме анђео држи за руку
(јер он уствари и не држи
већ придржава)

Али увек сам био свестан
Присуства
Ту понад мене
Тик до границе
До које допире човек

Јер равно је чуду
Када у тихо и глуво
Доба
У покушају сна
Крене апологија добра

Када унутрашњи глас
(уствари човек вечни)
Поставља Васиону
Слику по слику

На своје место 

Александар Марић
aleksandarmaric.blogspot.rs