Светог оца Николаја Четир' стране света славе Ко витеза силне вере, Вере Божје, вере праве. Од колевке Богу предан, Од колевке све до краја; Па прослави и Бог њега- Свога верног Николаја. За живота славан беше, А по смрти још славнији, Моћан беше и на земљи, А са неба још моћнији. Светла духа, чиста срца, Он храм беше живог Бога: Народи га зато славе Као свеца чудеснога. Богат славом Николаје, Он свечаре своје воли, Пред престолом вечног Бога За њихово се добро моли. Благослови, Николаје, Благослови људе твоје, Што пред Богом и пред тобом На молитви смерно стоје.
Свети Николај Чудотворац Мирликијски. Пренос моштију. У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика, 1087. године, буде тело овога светитеља пренето из Мира Ликијскога у град Бари, у Италији. То се десило због навале муслимана на Ликију. Светитељ се на сну јавио некоме чесном свештенику у Барију и наредио да му се мошти пренесу у тај град. У то време град Бари био је православни и под православним патријархом. При преносу светитељских моштију догоде се многа чудеса, како од додира моштију, тако и од мира, које се изобилно точило из моштију. Још се у овај дан спомиње чудо светог Николаја над Стефаном Дечанским, краљем српским; наиме, како је светитељ Николај повратио вид слепоме краљу Стефану (в. 6. децембар).
Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар