Свети Кинот Свете Горе Атон је упутио посланицу на више страна, посвећену предстојећем Свеправославном Сабору.
Текст писма је усаглашен на многобројним саветовањима и потписали су га представници свих атонских манастира. Посланица је упућена Константинопољском патријарху Вартоломеју, а у складу с одлуком Светог Кинота, копије писма су упућене свим Помесним Црквама. АгионОрос.ру је упознао читаоце са главним одредбама документа.
- У посланици се истиче да се термин «Црква» може користити искључиво за Православну Цркву: «Нека Свети и Велики Сабор... избегне термин ‘Црква’ кад су у питању инославни, користећи у ту сврху ‘хришћанске доктрине и исповести’. По мишљењу Светог Кинота «значај јединства Цркве треба разјаснити... У јединству са Црквом се налазе само верна деца Православне Цркве, Христовог тела... Само се на њих могу односити речи «да будут једино, јакоже [и] ми».
Због тога се предлаже да се израз у параграфу 5 документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света»: «трагање за изгубљеним јединством хришћана» замени са «повратак истини хришћана који су се од ње [Цркве] удаљили».
- Светогорци изражавају своје неслагање с тим како се одвијају дијалози између Православне Цркве и инославних: «Свети Кинот се више пута и у различитим околностима званично изјашњавао против богословских споразума с инославнима, протестовао је против заједничких молитава и литургијских радњи (целив итд.)». Атонски монаси изражавају неслагање са учествовањем Православних Цркава у Светском савету цркава.
- Светогорци сматрају да критеријум истинитости вере представља «свест о пуноћи Цркве», коју могу изражавати и појединци, а не само Сабори.
- Атонски монаси инсистирају на томе да треба поменути саборе Фотија Великог (879. г.) и Григорија Паламе (1341. и 1351. г.), јер су јасно показали «догматске и еклесиолошке несугласице с инославнима (Филиокве, тварна благодат, папски примат).
- Светогорци предлажу да се у текст документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» укључи детаљно помињање православне антропологије и космологије (ослањајући се на учење светитеља Григорија Паламе).
- У завршном делу посланице атонских монаха указује се не потребу «за исправљањем текстова предсаборних документа» како би изражавали мишљење све Пуноће Цркве и како не би представљали повод за раскол и поделе.
Текст на грчком в. ОВДЕ
извор:www.pravoslavie.rs
- У посланици се истиче да се термин «Црква» може користити искључиво за Православну Цркву: «Нека Свети и Велики Сабор... избегне термин ‘Црква’ кад су у питању инославни, користећи у ту сврху ‘хришћанске доктрине и исповести’. По мишљењу Светог Кинота «значај јединства Цркве треба разјаснити... У јединству са Црквом се налазе само верна деца Православне Цркве, Христовог тела... Само се на њих могу односити речи «да будут једино, јакоже [и] ми».
Због тога се предлаже да се израз у параграфу 5 документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света»: «трагање за изгубљеним јединством хришћана» замени са «повратак истини хришћана који су се од ње [Цркве] удаљили».
- Светогорци изражавају своје неслагање с тим како се одвијају дијалози између Православне Цркве и инославних: «Свети Кинот се више пута и у различитим околностима званично изјашњавао против богословских споразума с инославнима, протестовао је против заједничких молитава и литургијских радњи (целив итд.)». Атонски монаси изражавају неслагање са учествовањем Православних Цркава у Светском савету цркава.
- Светогорци сматрају да критеријум истинитости вере представља «свест о пуноћи Цркве», коју могу изражавати и појединци, а не само Сабори.
- Атонски монаси инсистирају на томе да треба поменути саборе Фотија Великог (879. г.) и Григорија Паламе (1341. и 1351. г.), јер су јасно показали «догматске и еклесиолошке несугласице с инославнима (Филиокве, тварна благодат, папски примат).
- Светогорци предлажу да се у текст документа «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» укључи детаљно помињање православне антропологије и космологије (ослањајући се на учење светитеља Григорија Паламе).
- У завршном делу посланице атонских монаха указује се не потребу «за исправљањем текстова предсаборних документа» како би изражавали мишљење све Пуноће Цркве и како не би представљали повод за раскол и поделе.
Текст на грчком в. ОВДЕ
извор:www.pravoslavie.rs
Нема коментара:
Постави коментар