Беседа 1. на Други дан Педесетнице[1]
1965. године у манастиру Ћелије
Ево ризнице свих блага, и ризнице свих Сила божанских и небеских, и тог Царства Божјег на земљи. Јер Црква Христова на земљи и јесте Царство Божје. Царство Божје и за мене и за тебе, а Цар треба да царује и у мојој и у твојој души. Ако у нама царује Господ Христос, Дух Његов Свети, онда неће царовати ни грех, ни зло, ни ђаво. Онда, ми ћемо бити у стању да победимо све што нас одваја од Бога и Господа, што нас одваја од Вечног Живота, од Вечне Истине, од Вечне Правде.
Црква Христова у овоме свету пуна Анђела, пуна Вечне Истине, Вечне Правде Божје, Вечног Живота Божјег. Како гледа на грешника? Као што је казао Господ у Светоме Еванђељу: на грешника гледа као на болесника, на грех гледа као на болест нашу, најстрашнију и најужаснију болест. Али, ништа лакше него победити грех, ништа лакше него излечити се од те најстрашније болести. Како? Ето – Духом Светим и Господом Христом.
Чујете у данашњем Светом Еванђељу се вели: „Ако ти сагреши брат твој, иди покарај га; па ако се покаје, опрости му“.[2] Ако не послуша то – вели Свети Апостол,[3] тада ће брат твој када тоне у греху, када је у греху, он као да умире, онда престаје бити брат твој, брат у Христу. Сећате се шта Господ вели у Еванђељу: „Који твори вољу моју, вољу Божју, он је брат мој, и сестра, моја и мати моја“.[4] Творећи заповести Господње, творећи заповести еванђелске, ми, гле части и почасти! постајемо браћа Христова.
То је већ разлог за мали страх твој и мој: потруди се да споразумно, благо и кротко спасеш од греха и придобијеш свога брата, бесмртног брата. Ако те не послуша, позови једног или двојицу, за сведочанство са два сведока. Црква је врховни судија у овом свету. Ако и Цркву не послуша – вели Спаситељ онда нека ти буде као незнабожац.[5] Дигни руке онда од њега. Не слуша Цркву, Црква једина свемудра, једина свебезгрешна, једини свеправедни судија, свехристолики судија. Ако Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац.
Зашто Цркву да послуша? Зато што је у Цркви Света Тројица, и сва је Црква Истина Божја, сва Живот Божји, сва пуна Вечности Божанске, Правде и Истине Божанске. Зато је она непогрешиви судија. Дух Свети – гле, то је душа Цркве, то је савест Цркве, то је ум Цркве, то је разум Цркве. Зато Црква стоји у овоме свету као најважнији и непогрешиви судија. Судија, али пре тога и мајка, и лекар, и болница. Лечи од сваке болести, од свакога греха, лечи од свега смртнога, лечи од смрти. У Цркви је и лек од смрти: то је Свето Причешће, то је Свето Крштење, то је лек од смрти. Крстивши се у Господа Христа и примајући Свето Причешће, постајеш бесмртан, лечиш се од свега смртног и од сваке смрти.
Зато, браћо моја и сестре, све што је од Цркве и што је у Цркви, све то обесмрћује човека. А то значи: изгони из њега све што је смртно, све што је грешно, и пролазно, и демонско. Дух Свети, Који је на данашњи дан основао Цркву Христову, постао њена душа, ујединио у једно тело сва људска бића, све Анђеле и људе. Дух Свети нека и нама грешнима буде Вођ и Путовођ кроз Еванђеље Господа Христа; нека нас Он учи свему Христовом; нека нам он даје силе, Духовне силе да остварујемо заповести Спаситељеве у овоме свету; да усвојимо свете врлине; да живимо по вери еванђелској, да живимо у љубави еванђелској, да живимо у молитви еванђелској, да живимо у милосрђу еванђелском, у кротости, у смирености, у правди, у истини еванђелској, у свему што је еванђелско. Тада – тада ће наш живот и у овоме свету бити песма и химна Господу Христу, и захвалност што нас је створио као људе, и Он постао Човек, и сва Света Тројица сишла у земаљски свет, и обитава у Цркви Господњој.
Нека би Благи Господ свакоме од нас помогао сваки дан Духом Својим Светим, водећи нас из врлине у врлину, из подвига у подвиг и упућујући нас ка Небеском свету, ка Царству Небеском. Јер ми на земљи, док смо у телу, живећи у Цркви Христовој – ми уствари живимо у Царству Божјем. Све имамо што нам треба да одбацимо сваки грех, а пригрлимо сваку врлину. Знамо чему воде свете врлине: воде у Вечни Живот, у Царство Небеско. А греси наши воде нас у црни мрачни демонски свет.
Господ Благи нека нас теши увек, у свима нашим невољама, у сваком нашем ношењу крста. А наш живот на земљи јесте ношење крста, страдање за правду Христову у овоме свету, али је срце наше увек пуно радости, пуно радости што Крст води у Васкрсење, и Вазнесење, и у Вечни Живот, кроз Истину Вечну у Царству Небескоме. Амин.
НАПОМЕНЕ:
1.Еванђеље по Матеју 18, 10-20.
2.Мт. 18,15
3.Мт. 18,16
4.Лк. 8,21
5.Мт. 18, 16-17.
извор:svetosavlje.org.
1965. године у манастиру Ћелије
Ево ризнице свих блага, и ризнице свих Сила божанских и небеских, и тог Царства Божјег на земљи. Јер Црква Христова на земљи и јесте Царство Божје. Царство Божје и за мене и за тебе, а Цар треба да царује и у мојој и у твојој души. Ако у нама царује Господ Христос, Дух Његов Свети, онда неће царовати ни грех, ни зло, ни ђаво. Онда, ми ћемо бити у стању да победимо све што нас одваја од Бога и Господа, што нас одваја од Вечног Живота, од Вечне Истине, од Вечне Правде.
Чујете у данашњем Светом Еванђељу се вели: „Ако ти сагреши брат твој, иди покарај га; па ако се покаје, опрости му“.[2] Ако не послуша то – вели Свети Апостол,[3] тада ће брат твој када тоне у греху, када је у греху, он као да умире, онда престаје бити брат твој, брат у Христу. Сећате се шта Господ вели у Еванђељу: „Који твори вољу моју, вољу Божју, он је брат мој, и сестра, моја и мати моја“.[4] Творећи заповести Господње, творећи заповести еванђелске, ми, гле части и почасти! постајемо браћа Христова.
То је већ разлог за мали страх твој и мој: потруди се да споразумно, благо и кротко спасеш од греха и придобијеш свога брата, бесмртног брата. Ако те не послуша, позови једног или двојицу, за сведочанство са два сведока. Црква је врховни судија у овом свету. Ако и Цркву не послуша – вели Спаситељ онда нека ти буде као незнабожац.[5] Дигни руке онда од њега. Не слуша Цркву, Црква једина свемудра, једина свебезгрешна, једини свеправедни судија, свехристолики судија. Ако Цркву не послуша, нека ти буде као незнабожац.
Зашто Цркву да послуша? Зато што је у Цркви Света Тројица, и сва је Црква Истина Божја, сва Живот Божји, сва пуна Вечности Божанске, Правде и Истине Божанске. Зато је она непогрешиви судија. Дух Свети – гле, то је душа Цркве, то је савест Цркве, то је ум Цркве, то је разум Цркве. Зато Црква стоји у овоме свету као најважнији и непогрешиви судија. Судија, али пре тога и мајка, и лекар, и болница. Лечи од сваке болести, од свакога греха, лечи од свега смртнога, лечи од смрти. У Цркви је и лек од смрти: то је Свето Причешће, то је Свето Крштење, то је лек од смрти. Крстивши се у Господа Христа и примајући Свето Причешће, постајеш бесмртан, лечиш се од свега смртног и од сваке смрти.
Зато, браћо моја и сестре, све што је од Цркве и што је у Цркви, све то обесмрћује човека. А то значи: изгони из њега све што је смртно, све што је грешно, и пролазно, и демонско. Дух Свети, Који је на данашњи дан основао Цркву Христову, постао њена душа, ујединио у једно тело сва људска бића, све Анђеле и људе. Дух Свети нека и нама грешнима буде Вођ и Путовођ кроз Еванђеље Господа Христа; нека нас Он учи свему Христовом; нека нам он даје силе, Духовне силе да остварујемо заповести Спаситељеве у овоме свету; да усвојимо свете врлине; да живимо по вери еванђелској, да живимо у љубави еванђелској, да живимо у молитви еванђелској, да живимо у милосрђу еванђелском, у кротости, у смирености, у правди, у истини еванђелској, у свему што је еванђелско. Тада – тада ће наш живот и у овоме свету бити песма и химна Господу Христу, и захвалност што нас је створио као људе, и Он постао Човек, и сва Света Тројица сишла у земаљски свет, и обитава у Цркви Господњој.
Нека би Благи Господ свакоме од нас помогао сваки дан Духом Својим Светим, водећи нас из врлине у врлину, из подвига у подвиг и упућујући нас ка Небеском свету, ка Царству Небеском. Јер ми на земљи, док смо у телу, живећи у Цркви Христовој – ми уствари живимо у Царству Божјем. Све имамо што нам треба да одбацимо сваки грех, а пригрлимо сваку врлину. Знамо чему воде свете врлине: воде у Вечни Живот, у Царство Небеско. А греси наши воде нас у црни мрачни демонски свет.
Господ Благи нека нас теши увек, у свима нашим невољама, у сваком нашем ношењу крста. А наш живот на земљи јесте ношење крста, страдање за правду Христову у овоме свету, али је срце наше увек пуно радости, пуно радости што Крст води у Васкрсење, и Вазнесење, и у Вечни Живот, кроз Истину Вечну у Царству Небескоме. Амин.
НАПОМЕНЕ:
1.Еванђеље по Матеју 18, 10-20.
2.Мт. 18,15
3.Мт. 18,16
4.Лк. 8,21
5.Мт. 18, 16-17.
извор:svetosavlje.org.
Нема коментара:
Постави коментар