Трећи део: Камен миропомазања и Христов гроб (Кувуклија)
А потом Јосиф и
Ариматеје, који бјеше ученик Исусов, али кришом због страха од Јудејаца, замоли
Пилата да узме тијело Исусово. И допусти Пилат. Онда дође и узе тијело Исусово.
А дође и Никодим који је први пут долазио ноћу Исусу, и донесе помијешане
смирне и алоја око сто литара. Тада узеше тијело Исусово и обавише га платном с
мирисима, као што је обичај у Јудејаца да сахрањују (Јн 19. 38-40).
Камен помазања
миром је место у Храму Христовог Гроба на око 10 корака од главног улаза и
означава место на којем су након скидања разапетог Исуса са Часног Крста,
праведни Јосиф из Ариматеје и Никодим положили Исусово тело, које су потом
помазали светим миром и обавили у плаштаницу.
Прво јавно
молитвено ходочашће на месту камена Миропомазања је забележено у 12. Веку од
када се свакодневно велики број хришћана моли, врши метаније, плаче на том
месту. Нову камену плочу на месту старе су 1810. године поставили Јермени и од
тада свакодневно јерменски свештеници камен прскају нардом – миришљавим уљем
како би се ходочасници подсетили самог чина миропомазања. Камен миропомазања је
величине 6X1 метар и розе – беле је боје. Иза камена Миропомазања се на
спољашњем зиду католикона налази велики грчки православни мозаик који приказује
Исусово помазање, док се изнад Камена налази укупно осам кандила од којих
четири припадају Грчкој Православној Цркви, а по два Латинима и Јерменима.
ГРОБ ГОСПОДЊИ
(СВЕТИ ГРОБ, КУВУКЛИЈА)
Праведни Јосиф из
Ариматеје и Никодим су положили Исусово тело у нови гроб који је био у малој
пећини. Ово место је Свети Гроб.
Исусов гроб е до
цара Константина био затворен, а улаз у сам гроб је био наткровљен на 2 стуба.
Цар Константин гради храм изнад самог Гроба. Након рушења храма од Персијанац,
Свети Гроб остаје на отвореном, да би у каснијој обнови, по сведочењу неких
ходочасника из 6. И 7. Века, био засвођен са укупно осам стубова. Године
1009-1012. Свети Гроб бива потпуно уништен од стране Ал Хакима, а највећи део
пећине раскомадан. Ромејски цар Константин IX Мономах 1042. године га обнавља,
покрива каменим блоковима и изграђује насупрот њега Цркву Васкрсења Господњег,
данас католикон храма. Све до 1810. године Свети Гроб ће на чудесне начине
избећи многа разарања, пожаре, пљачке, а те године га руски неимари покривају
новом унутрашњом грађевином, такозваном Кувуклијом, која је смештена испод
главне куполе храма.
Кувуклија је
израђена од ружичастог мермера и има 16 пиластара. Она садржи два дела: први
део малих димензија (3x3 метра) је тзв. Капела Анђела у којој се налази комад
стене у каменој вази која је у средишњем делу капеле. Овај комад стене је део
велике стене којом је био затворен Гроб Господњи. Ова камена ваза са комадом
стене се користи као престо у свакодневним Литургијама које врше православни од
00-02 сата, потом римокатолици 02-04 сата и на крају 04-06 сати Јермени. Из
Капеле Анђела се кроз мали ходник улази у насветије место хришћанства, Христов
Гроб. Он је мале висине тако да сви ходочасници улазе погнутих глава. Десно од
улаза се налази стена на којој је било положено Исусово тело, пошто су многи
ходочасници током скоро 2000 година ломили и узимали по делиће стене, у 20.
веку да би се спречило даље осипање стене Светог Гроба постављена је мермерна
плоча, и на овој плочи се сви ходочасници моле. Гроб Господњи је са три стране
окружен стеном делом пећине која чини сам Свети Гроб. Пећина је опасана
мермерним плочама Кувуклије. Ово место је и место Васкрсења, место победе
Живота над смрћу.
Изнад саме мермерне
плоче, у Светом Гробу се налазе три представе Христовог Васкрсења, као и икона
Пресвете Богородице. Христов Гроб, као и Капела Анђела, данас су у поседу
Јерусалимске Патријаршије, мајке свих хришћанских цркава у свету.
Јелена Јонић
Аутор је један од уредника сајта svetazemlja. Info
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, свеска
348, март/април, 2016.
Нема коментара:
Постави коментар