Гле, ми људи од исте смо грађе од које и Анђели свети. Ми људи на земљи представљамо Херувиме[1]. Шта ја кажем? То ја не кажем, то каже велики Свети Златоуст у својој Светој Литургији. Ми представљамо тајанствено, на чудесни начин, Божије Херувиме. Анђели, људи, ко сте? Грешна браћа безгрешне Браће своје Небеске, Анђела. Ето ко су људи! И ми овде у овоме свету живимо као у изгубљеном рају. Пали, пали Анђели, ето ко су људи, (пали) Анђели.
А гле, све се мења када Господ силази у овај наш земаљски свет, када постаје човек. Човече, не само да си постао већи од Анђела, него си постао – Бог по благодати. Он, Господ Милостиви, Христос, сишао је у наш земаљски свет. Није послан Анђео да постане човек, Сам је Бог постао човек! Толико је човек важан за Бога, толико Бог воли човека, толико Бог промишља о човеку! А кад је Он, Бог, сишао међу нас, за Њим су се сјатила сва јата Свете безгрешне Браће наше, Анђела Небеских. Сви сишли и постали слуге наше[2]. Каква част, каква радост! Анђели постали слуге наше, и моје и твоје. Човече, пази како живиш! Погледај ко си, шта си, од какве си грађе? Не заборави никад да ти тајанствено представљаш Херувима.
Ето, ми данас славимо Светог Архангела и Архистрата Гаврила, чудесног Весника[4] Божјег, првог Еванђелисте, највећег Еванђелиста у свима световима. Све велике и свете тајне, све велике и Благе Вести, сва Еванђеља Неба, ето он доноси роду људском. Он Пресветој Дјеви Марији доноси чудесну Благу Вест да ће нам Господа родити[5]. О, па то је све Еванђеље Неба! сва Еванђеља свих Небеса, па затим све остало што иде уз ту Благу Вест – Вечно Еванђеље[6]. Да, вечни Еванђелист доноси Вечно Еванђеље – ето ко је Архистратиг Гаврило кога ми данас славимо, једног од Заштитника наше свете скромне обитељи.
Данашње његово Свето Еванђеље казује нам сву тајну овог земаљског света. Чули сте га. Шта је овај свет? Њива Божија! Овај свет је њива Божија[7]. А ми људи, ми смо усев небески у овоме свету, семе небеско. Не, ми нисмо са земље, ми нисмо од земље, ми смо с неба. Чули сте велику свету тајну: Господ сеје људе као усев небески по Својој земаљској њиви. Пазите, њива то је Бог,[8] а ми небеско семе. Ради чега? Ради тога што ми свим бићем хрлимо ка небу; ми смо саздани с неба, ради неба, а привремено смо на земљи да земљу онебесимо, да земљу учинимо парчетом неба, да земљу претворимо у Рај. Таква је сетва и у нама и око нас. Кад Господа гледаш, ти гледаш њиву Божију. Погледај у себе, ти гледаш у небеско биће, у небески усев. Пази, сав си с неба! Живи на земљи ради неба: „Наше је живљење на небесима“, вели Свети Апостол, где Господ Христос живи[9]. Заиста, наше је живљење тамо где је Господ Христос, Који је наш небески усев посејао по земљи, и дошао ради нас у овај свет, узео тело на Себе, и са телом се узнео изнад свих небеса, васкрсао, и нама осигурао Живот Вечни и бесмртни на небесима, виши од свих Анђела и Арханђела[10]. Пример, Пресвета Богомајка Која је изнад свих Херувима и Серафима. Да, такав изгледа свет гледан из данашњег Светог Еванђеља, из Еванђеља Светог Архистратига Гаврила.
Ти и ја стојимо збуњени: „Откуда кукољ у овоме свету?“[11] Ако смо ми небески усев, откуда кукољ по Божјој њиви када ми посејасмо небеско семе? Откуда зло у свету, откуда ђаво у свету, шта је то? Господе, ми мало разумемо од ове велике драме која се назива живот људски. А Он објављује велику тајну и вели: „Када људи поспаше, дође. ђаво и посеја кукољ па отиде“[12]. Дође ђаво и посеја кукољ. Ето објашњења откуда зло у свету, откуда грех у свету. То је ђаво учинио: по њиви Божијој посејао зло, грех, а кроз њих смрт; не једну, но хиљаде и хиљаде, милионе и милионе смрти; сваки човек носи не једну него онолико смрти колико грехова гаји у себи, онолико смрти колико сласти гаји у себи, онолико ђавола колико грехова и страсти гаји у себи.
Страшно је бити човек на њиви Божјој на којој је Господ посејао небеско семе. Кад људи поспаше, непријатељ човеков учини то, вели Господ; непријатељ и Божји и човечји, ђаво. Кад је учинио то, Господе? Када људи поспаше. А када су људи заспали? Кад је ђаво претворио њиву Божју донекле у њиву своју посејавши кукољ? И када су људи заборавили на вољу Божју, када и нема осим ђавоље воље? – Кад су наши праоци пристали, кад су заспали, затворили очи своје према Богу, окренули се ђаволу и учинили грех, ето тада је ђаво посејао по њиви Божјој кукољ, посејао зло, из чега је изникло безброј грехова и смрти. И овај свет поплављен је јатима црних мрачних демона. Тако бива с тобом и са мном када заспимо, када престанемо творити вољу Божју; онда долази ђаво и сеје кукољ по души мојој и твојој, сеје сваки грех; проба, види који грех највише волиш, коју страст ти највише волиш, он то онда сеје по твојој души, па гаји; а ти ако спаваш, ако немаш молитве, подвига, вере, љубави, наде, смирења, кротости, стрпљења, о, па ти спаваш непрекидно. Све су очи душе твоје затворене, а ђаво ради свој посао. Вели се у једној молитви: да човек који запусти срце своје, његово срце постаје радионица за ђавола, радионица ђавоља. Ти и ја спавамо ако не вршимо заповести Господа, Који је сишао у овај свет, постао човек, дао нам Своје Свето Еванђеље, дао нам Свете Анђеле да нам помажу у Његовом Светом Еванђељу у вршењу Његовим светих заповести и врлина, дао нам све то. Ако ми то не држимо, ми сами себе ослепљујемо, ми постајемо добровољни слепци. Зато, пази како живиш на њиви Божјој!
Гле, нама је Господ дао толико за душу нашу. Шта је вера? Вера то је свевидеће око. Душа која види Бога, која иде за Богом. А кад малакше у теби вера, када ти не примораваш себе на велику веру, када ти не негујеш своју веру; а вера је као зрно горушичино, мора се неговати као сваки усев; ако ти не негујеш веру своју, ако је не узрастеш у себи, гле, ти једнога дана заспиш; вера твоја полако постаје маловерје и неверје, и ти заспао сав, а ђаво сеје кукољ. Молитва, ето другог ока на души твојој. О бесмртности око, о свевидеће око, то је молитва! И ти живећи у овом свету Божјем као на њиви Божјој, гледај молитвом ка Господу и ка целоме свету Божјем. Нека молитва никад не задрема у теби. Задрема ли молитва, напустиш ли молитву, јеси ли лењ за молитву, пази, већ дремеж греховни захвата твоју душу. Ако напустиш молитву, заспала твоја душа, ти спаваш, а ђаво сеје ли сеје кукољ по твојој души. Кад се пробудиш ти осетиш неки немир, страхоте у себи, неку анархију, неку побуну, узбуну, неку револуцију. Шта, дрема ти душа? Откуда то? Отуда што је ђаво посејао ко зна колико семена, колико кукоља, гле у твојој души, док ти спаваш не вршећи своју молитву. Па онда смирење, па кротост, па милостиња, о, све су то очи душе твоје и моје. Ако их не негујемо, души нашој прети страшна опасност; наше духовне очи слабе, ми све мање и мање видимо оно што је Божје у овоме свету, све мање и мање чинимо оно што је еванђелско, Христово, све мање творимо заповести Божје. И гле, када се у нама умртви смирење, кротост, благост, милостивост, трпљење и остале свете врлине еванђелске, душа нам је заспала, а ђаво сеје ли сеје по нашој души кукољ, зло, страст, грехе.
Шта нам треба чинити? Јасно је, јасно је из данашње свете приче еванђелске, јасно је из данашње свете Благе вести: Да будемо будни, да стражимо. Ми стражимо када су све врлине упаљене у нама, када пламти вера у нама, када пламти љубав у нама, када су све очи душе наше отворене и ми видимо да је овај свет њива Божја; да смо ми усев небески, да треба да обрађујемо семе, небеско семе; да живимо за вечност и да Еванђеље буде вечно које нам је Господ донео. Ти велиш: Ја ћу данас и сутра овако, а прекосутра или идуће године ја ћу почети да се кајем, да живим по Еванђељу Христовом, да живим за своју душу, да живим за сво небеско семе које је у мени. – Пази, казује нам данашња света еванђелска прича: да се овај свет завршава Страшним Судом.[13] Овај наш земаљски свет, зато што је усев небески, пожњеће Свети Анђели у дан Страшнога Суда. Послаће Господ жетеоце на земаљске њиве да покупе све људе, све душе, да свима суди Господ по делима нашим, по томе како смо небески усев неговали на земљи, на њиви Божјој; да ли је овај свет био за нас њива Божја или њива ђавоља, да ли смо ми били усев небески на земљи или кукољ ђаволски.
Ми постајемо кукољ када добровољно вршимо зло, чинимо грехе, живимо у страстима непокајани, ти и ја. Сваки од нас треба да има свој мали Страшни суд. Сваки дан, свако вече, ти начини један мали Страшни суд за себе. Погледај данашњи дан како си га провео: шта је са небеским усевом који је у теби, шта је са душом твојом, шта је са савешћу твојом, шта си данас урадио? Да ли си заиста живео на овоме свету као на њиви Божјој, и неговао небески усев што је у твојој души и око тебе у свету, или си заспао био, па си заборавио на молитву и на пост и на кротост и на смиреност и на веру и на љубав. Ех, тада врши над собом суд, казни себе, реци себи: не, ја сутра, још сутра морам да испуним у себи молитву и пост и бдење и кротост и смиреност и сваку врлину еванђелску; да вољу своју одбацим и да вољу Христову чиним, која је сва у Еванђељу Његовоме; да поступам по Његовим заповестима и знам да Његове свете заповести узрасту у души мојој небеско семе, и ја, ја ћу неговати у себи небеске врлине. Не учиним ли то сутра, кукољ ће да изникне још више у мени, а прекосутра још више. Ако година прође, о, па цела њива душе моје, душе моје која је њива Божја, сва та њива постаће њива кукоља и корова. Шта ћеш онда радити?
Када човек огрезне у гресима, када он остане у њима, када се не каје, када их не исповеда, онда толико навикне на грехе да му они постају обични. Пијаница када непрестано пије, пијанство му постаје природно, постаје му навика. Тако сваки грех, свака страст. Ако се човек не бори са њим, не устане против њега, постепено постаје навика, па се, према учењу Светих Отаца, претвара у природу, и онда пређе у човека. Заспао је заувек, ништа га на овоме свету пробудити неће осим Страшнога Суда Божјег, страшних труба небеских када Господ буде подигао из мртвих све мртваце, све људе извео на суд да суди свима по Еванђељу Свом. По Еванђељу, ни по чему другом.
Еванђеље је Господ донео нама људима и дао нам силе небеске, кроз Свете Тајне и свете врлине, да га испуњујемо, да живимо Његовим Светим Еванђељем Небеским. Основао је Свету Цркву Своју, у којој безброј средстава, на првом месту Свето Причешће, да ми себе учинимо моћнима и снажнима да можемо понети сваку врлину, да можемо творити сваку заповест Божју. По томе Светом Еванђељу Господ ће на дан Страшнога Суда судити. Право ће рећи: Ви сте имали Моје Свето Еванђеље, имали сте Свету Цркву, имали сте ова блага небеска на земљи. Земља је моја њива. Ви људи сте мој небески усев. Шта сте од себе учинили, шта сте од себе направили? – Човек себе, на кајући се за грехе, учини сином ђавола. То нису моје речи, то је истина написана у Еванђељу Христовом, …[14] и остају у неправди, не кају се.
Човече, створен си да постанеш Бог по благодати, како уче Свети Оци, а ти постао ђаво по својој слободној вољи. Шта ћеш рећи Господу у одбрану своју на дан Страшнога Суда када ти је Он дао и овај свет као своју небеску њиву, и душу ти дао као небеску њиву, и Анђеле ти дао за слуге, да служе твоме спасењу од зла, да служе твом напредовању у сваком небеском добру. Тада ће сваки од нас видети, ако је осуђен, да је по правди Божјој осуђен. Не дао Бог да се деси ма с којим од нас да заспи у гресима, да заспи на смрт, како се вели у једној светој молитви, него да будемо будни, да будимо себе, да приморавамо себе.
Треба да се молиш Богу, а неће ти се; приморај себе, шибај себе, реци себе: Гле, да ти стојиш на ивици пакла, што се не молиш? Гле, још један корак и ти си пао у пакао, у загрљај страшних демона. Нећеш да се смириш, хоћеш да твориш вољу своју, реци: Воља моја, шта? Воља Христова треба да буде у мени. „Оче наш“ читаш стално, сваки дан говориш: „Нека буде воља Твоја, Господе, у мени, пека буде на земљи воља Твоја као што је на небу“[15], а ти не извршујеш то, него хоћеш вољу своју. Сва воља Христова казана је у Еванђељу, све што Господ хоће од тебе, од мене, од сваког човека Он је рекао у Еванђељу. Само од нас тражи молитву, веру, пост, кротост, смиреност, љубав, трпљење, истину, правду, шта је донео и шта нам је дао. То тражи од нас, да ми то негујемо у себи, да живимо с тиме. Јер Он је дошао у овај свет, као што вели Свети Јован Богослов, да живимо кроз Њега[16], да живимо кроз Богочовека, да живимо у Богочовеку, да творимо Његово вечно Еванђеље.
Тако ћемо ја и ти, и сваки човек на овој њиви Божјој поживети као усев небески и донети род по сто пута[17], тако сваки хришћанин који је будан, који стрепи. Душа нам није заспала у гресима и страстима. Али и кад заспи, и кад паднеш у тешке и страшне грехе, сети се: „Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих и обасјаће те Христос“[18]. То је еванђелски крик, еванђелски вапај теби и мени. Ма колико био велики грешник, чуј тај вапај. Устани ти који спаваш! Зависи од твоје добре воље, од тебе самог зависи да ли ћеш устати из греха у који си пао, да ли ћеш устати из страсти у коју си пао, да ли ћеш устати из смрти у коју си пао. Од тебе зависи, од твоје воље. Бог те не приморава на спасење, али ти даје сва средства, и дао ти пре свега (пробудиш) душу небочежњиву, душу која је усред неба; и ти ако си заспао у хиљаду греховних смрти, удари себе ако си неосетљив. Васкрсни из мртвих!
Огрезао си у охолост, гордост, никог другог не видиш просто до себе; у својој гордости говориш: ја па ја! То је смрт не једна, хиљаде смрти у теби. А ти, шта ти остаје? Приморај себе на смирење. Лењ си, реци себи: ти си ђубре, Павле – ако си Павле; ти си ђубре, Јоване! Шта ти мислиш? Сети се: највећи од свих Апостола вели да је први међу грешницима, највећи грешник: „Господ Христос је дошао у овај свет да спаси грешнике, од којих сам први ја“, вели Свети Апостол Павле[19]. А ти, ти се гордиш …[20] имаш у себи да се гордиш? Јеси ли мудар као он, јеси ли учен као он, јеси ли пун такве вере и љубави као он? А он, зато што је био пун свега тога, био је смиренији од свакога и сматрао је и себе и све друго, према Господу, да је неважно, да су то све трице[21]. Човек је трица, ако Господ Христос није са њим и у њему.
Ти чувај себе да не останеш вечно у неком гробу, а свака је страст гроб, сваки грех гроб, ако се не ослободиш тог греха. А ништа лакше за човека да се ослободи греха, ништа лакше. Покајање, ето ти свелека, не само лека него свелека. Ма како био страшан грех, макар ти био разбојник на крсту поред Христа, сети се. За трен ока та чудесна сила, коју Еванђеље назива покајање, ето, разбојника учинила првим житељем Раја, разбојника претворила у Анђела, у Светитеља, у Арханђела, и ушао он први у Рај са Господом Христом15. А ти, ти ако мислиш: Ја сам у страшним гресима тешко мени, нема ми спасења! То је страшан грех према Господу Христу, према милосрђу Његовом. Да је Он гледао на грехе наше никад не би дошао у овај свет, у овај змијарник земаљски. Али, Његова милост је бескрајна, како вели Свети Златоуст. Милост Господња је тако огромна да су сви наши греси, сви греси целог рода људског, мали према Његовој милости као кап према мору. Такво је милосрђе Господње, тако је милостив Он, Бог Анђела и Бог људи. Тако је милостив Господ Христос, Који је ради нас постао човек и примио на Себе тело, блатњаво и гнојиво људско тело, примио све смрти, смрти над смрти примио на Себе, све грехе, све смрти и грехе људске узео на Себе, све ране, све болести.
Никада, никада, никада не допусти себи очајање у души. Нека вера твоја буде велика, велика у милост Господњу. Тада, тада ћеш ти бити победник над свима страстима. Па кад паднеш у неки грех или у неку муку велику, призови свог Небеског бесмртног Брата, Светог Архистрига Гаврила, или ма ког Светог Анђела, а он, сваки од њих, сваки Анђео је безгрешан, изнад греха и смрти, и он ће те свемоћном руком својом извући из свакога гроба, васкрснути из сваке смрти.
Зато их и славимо, зато ми славимо нашу безгрешну Небеску Браћу, све Анђеле, данас Светог Архистрата Гаврила.
Нека нас закриљује и чува од сваког греха и од сваке страсти, а кад паднемо у који грех и коју страст, призовимо га у помоћ, и он ће муњевито доћи и васкрснути нас из свих наших гробова, победити све наше смрти и узнети нас у Небеско Царство, да тамо заједно с њим и уз њега и ми славимо – (чудесно милостивог Господа Христа, сада и увек кроза све векове. Амин)[22].
НАПОМЕНЕ:
1.Речи из Херувимске песме на Св. Литургији – Прим. уредн.
2.Јевр. 1,14; 2,5-16
3.Мисао Св. Јована Златоустог и црквених песама, често сусретана код Оца Јустина. – Прим. уредн
4.Реч весник је тачан превод грчке речи Анђео. – Прим. уредн.
5.Лк 1,26-28
6.Откр. 14,6
7.Мт. 13,24 и 38
8.Смисао је: Господар и сејач њиве то је Бог. – Прим. уредн.
9.Фил. 3,20
10.Еф. 1,20-22
11.Мт. 13,27
12.Мт. 13,25 и 39
13.Мт. 13.40-43
14.Неколико речи нечујно на траци. – Вероватно је Отац Јустин овде навео најпре речи Јн. 8,44 или 1 Јн. 3,89, где се спомињу „деца ђавола“, а онда и речи Рм. 1,18: „Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди“. – Прим. уредн.
15.Мт. 6,10
16.1 Јн. 4,9
17.Мт. 13,7
18.Еф. 5,14
19. Тим. 1,15
20.Неколико речи нејасно на траци. – Прим. препис.
21.Фил. 3,78
22.Последње речи додате по смислу, и по обичају Оца Јустина да тако завршава своје беседе. – Прим. уредн.
извор: svetosavlje.org
Нема коментара:
Постави коментар