Дана 12. јула Православна Црква слави сећање на истакнутог атонског подвижника данашњице – преподобног Пајсија Светогорца (у свету Арсеније Езнепидис, 1924–1994). У последње време је о старцу написано много литературе. Међутим, практично је ван видног поља остао важан детаљ у биографији подвижника – његова тесна повезаност са руским монаштвом на Атону, његов непосредан развој као старца под духовним руководством руског светогорског старца јеросхимонаха Тихона (Голенкова, 1884–1968), као и улога преподобног Пајсија у обнови духовног уређења у руском манастиру Светог Пантелејмона на Атону крајем ХХ века.
Антипросоп руског манастира Светог Пантелејмона на Атону при Светом Киноту Свете Горе јеросхимонах Кирион је љубазно пристао да подели с нама своје успомене у екслузивном интервјуу за редакцију портала «Руски Атон» ( afonit.info).
– Оче Кирионе, данас се слави спомен на преподобног старца Пајсија Светогорца. Да ли се овај грчки подвижник поштује у руском манастиру на Атону?
– Да, наравно, поштује се у нашем Пантелејмоновом манастиру, као и многи други атонски подвижници. Осим тога, њега и наш манастир везују посебни односи. Старац Пајсије је духовно врло близак нашој обитељи. Може се рећи да је имао одређену улогу у духовној обнови нашег братства.
Осамдесетих година прошлог века у Пантелејмонов манастир су поново почели активно да се досељавају монаси из Русије, тадашњег Совјетског Савеза. Многи од оних који сад већ припадају такозваној «старијој братији» дошли су управо тих година. Манастир је тада тек почео да се обнавља. Отац-игуман Јеремија је покушао да обнови стари манастирски устав који су саставили још старац Јероним (Соломенцов) и Макарије (Сушкин). С друге стране, отац-игуман је желео да манастир одговара заједничкој духовној традицији Атона. Неколико пута нас је лично слао по савет код старца Пајсија Тако су успостављени дугогодишњи блиски духовни односи између манастира и о.Пајсија, који су се временом претворили у лепу традицију: до самог одласка са Атона 1993. године практично сва браћа Пантелејмоновог манастира су по благослову нашег старца-игумана одлазила код њега по савет и поуке.
– А како вас је о.Пајсије дочекивао? Како вас је поучавао? На шта је обраћао пажњу?
– Отац Пајсије нас је примао с великом љубављу и говорио је да на известан начин «враћа дуг» Русији, јер је један од његових првих духовних наставника био познати руски светогорски старац Тихон (Голенков). Искуство, које је стекао код старца Тихона трудио се да пренесе и нама – руским монасима који смо долазили код њега по савет. Промисао Божији је посредством преподобног старца Пајсија обновио духовну везу између нових генерација руских монаха и претходних покољења руских атонских стараца. И то је веома важан фактор у историји наше обитељи. Духовно наслеђивање које се сачувало у манастиру добило је снажну подршку од угледног атонског подвижника као што је старац Пајсије.
У разговорима с нама о.Пајсије је највише инсистирао на оданости игуману, који је духовни отац све сабраће у обитељи. То је главни залог духовне обнове манастира. Старац Пајсије је говорио да је много чуо о о.Јеремији. ‘То је духоносни старац, - говорио је о нашем игуману, - ко му се поверио нашао је доброг крмароша.’ Без поверења у наставника, како нас је учио о.Пајсије, не може се стећи истинско послушање. И само се у истинском послушању рађа истинска молитва, као смелост стајања пред Богом чистог ума.
– Реците нам како се о.Пајсије односио према самом Пантелејмоновом манастиру? Да ли вам је давао савете да нешто исправите?
– Старац Пајсије се с великим поштовањем односио према руској обитељи. Ми смо тада били млади монаси и били смо очарани свим што је грчко; желели смо да позовемо Грке у манастир да нас уче; желели смо да потпуно примимо грчки устав. Међутим, иако је о.Пајсије био Грк, он није одобравао такво расположење: ‘Руски манастир има своју изванредну традицију, - говорио је, - коју су створили ваши велики оци и подвижници; њихово наслеђе је довољно за спасење; немојте гледати на Грке – ми смо и сами изгубили много од наше традиције.’
Отац Пајсије је говорио да су некад и сами Грци одлазили у руски манастир да виде како живе руски монаси, како заједно раде и да су се угледали на руске подвижнике; долазили су да чују како поју руски басови; цео Атон се окупљао у Пантелејмоновом манстиру на Панигир.
Отац Пајсије нам као узор није наводио грчке, већ руске подвижнике: старца Тихона (Голенкова), који је био његов наставник и преподобног Силуана Атонског. Говорио нам је: ‘Обнављајте своје уставе и традицију – јер су управо они изнедрили старца Силуана; његова дела су завршено учење о спасењу и то је ваше наслеђе, то је искуство неколико нараштаја отаца Пантелејмоновог манастира, које је усвојио и изложио обичан монах, којег сад поштује цела Атонска гора.’
«Немојте заборавити, - говорио је о.Пајсије – да је духовна величина преподобног Силуана подстакла другог атонског подвижника Јосифа Исихасту да напусти пустињу и да сиђе у Пантелејмонов манастир ради савета и духовног разговора с о.Силуаном.» Јосиф је тада био млад и тражио је саговорника који је имао искуство богоопштења.
– Да ли је Јосиф Исихаста долазио у Пантелејмонов манастир и да ли је разговарао с преподобним Силуаном?
– Сишао је овамо заједно са својим саподвижником и духовним другом старцем Арсенијем Пештерником како би разговарао с преподобним Силуаном о тајнама молитве. У то време су већ око 15 година провели у подвигу на Атону и тражили су саговорника с којим би могли да поделе искуство, да га коригују и да се посаветују о грешкама. Нажалост, до овог сусрета није дошло. Оци су превалили дуг пут, дошли су до млина и поклонивши се манастиру с брдашцета с којег се открива поглед на манастир због скромности су одлучили да се врате како не би узнемиравали о.Силуана. Ускоро се преподобни Силуан упокојио у Господу. Својевремено ни старац Пајсије, који је био млад монах, није дошао до о. Јосифа Исихасте, већ се вратио.
– Да ли вам је о.Пајсије говорио нешто о свом старцу, о о.Тихону?
– Отац Пајсије је нам је говорио да би подвиг старца Тихона (Голенкова) био немогућ у грчкој средини; одликовао се изузетном љубављу према богослужењу; управо служба је за њега била извор освећења. Изузетна љубав према служби је, по речима о.Пајсија – превасходно особина Руса, по којима се њихова традиција и искуство истичу међу другим традицијама на Атону. ‘Овакав однос према служби као у руском манастиру се врло тешко може наћи у другим киновијама на Атону,’ – говорио он.
Без сумње се може рећи да је управо преподобни Пајсије нас, монахе-почетнике, који смо тек стигли на Атон научио да волимо свој руски манастир и да нас је подстакао да тражимо и обнављамо сопствену традицију, искуство и праксу великих стараца Арсенија, Јеронима и Макарија. Тада нисмо имали представу о томе колико је то богато наслеђе.
Јеромонах Кирион
Са руског Марина Тодић
«Руски Атон»
извор:www.pravoslavie.ru
14.7,2016.
– Оче Кирионе, данас се слави спомен на преподобног старца Пајсија Светогорца. Да ли се овај грчки подвижник поштује у руском манастиру на Атону?
– Да, наравно, поштује се у нашем Пантелејмоновом манастиру, као и многи други атонски подвижници. Осим тога, њега и наш манастир везују посебни односи. Старац Пајсије је духовно врло близак нашој обитељи. Може се рећи да је имао одређену улогу у духовној обнови нашег братства.
Осамдесетих година прошлог века у Пантелејмонов манастир су поново почели активно да се досељавају монаси из Русије, тадашњег Совјетског Савеза. Многи од оних који сад већ припадају такозваној «старијој братији» дошли су управо тих година. Манастир је тада тек почео да се обнавља. Отац-игуман Јеремија је покушао да обнови стари манастирски устав који су саставили још старац Јероним (Соломенцов) и Макарије (Сушкин). С друге стране, отац-игуман је желео да манастир одговара заједничкој духовној традицији Атона. Неколико пута нас је лично слао по савет код старца Пајсија Тако су успостављени дугогодишњи блиски духовни односи између манастира и о.Пајсија, који су се временом претворили у лепу традицију: до самог одласка са Атона 1993. године практично сва браћа Пантелејмоновог манастира су по благослову нашег старца-игумана одлазила код њега по савет и поуке.
– А како вас је о.Пајсије дочекивао? Како вас је поучавао? На шта је обраћао пажњу?
– Отац Пајсије нас је примао с великом љубављу и говорио је да на известан начин «враћа дуг» Русији, јер је један од његових првих духовних наставника био познати руски светогорски старац Тихон (Голенков). Искуство, које је стекао код старца Тихона трудио се да пренесе и нама – руским монасима који смо долазили код њега по савет. Промисао Божији је посредством преподобног старца Пајсија обновио духовну везу између нових генерација руских монаха и претходних покољења руских атонских стараца. И то је веома важан фактор у историји наше обитељи. Духовно наслеђивање које се сачувало у манастиру добило је снажну подршку од угледног атонског подвижника као што је старац Пајсије.
У разговорима с нама о.Пајсије је највише инсистирао на оданости игуману, који је духовни отац све сабраће у обитељи. То је главни залог духовне обнове манастира. Старац Пајсије је говорио да је много чуо о о.Јеремији. ‘То је духоносни старац, - говорио је о нашем игуману, - ко му се поверио нашао је доброг крмароша.’ Без поверења у наставника, како нас је учио о.Пајсије, не може се стећи истинско послушање. И само се у истинском послушању рађа истинска молитва, као смелост стајања пред Богом чистог ума.
– Реците нам како се о.Пајсије односио према самом Пантелејмоновом манастиру? Да ли вам је давао савете да нешто исправите?
– Старац Пајсије се с великим поштовањем односио према руској обитељи. Ми смо тада били млади монаси и били смо очарани свим што је грчко; желели смо да позовемо Грке у манастир да нас уче; желели смо да потпуно примимо грчки устав. Међутим, иако је о.Пајсије био Грк, он није одобравао такво расположење: ‘Руски манастир има своју изванредну традицију, - говорио је, - коју су створили ваши велики оци и подвижници; њихово наслеђе је довољно за спасење; немојте гледати на Грке – ми смо и сами изгубили много од наше традиције.’
Отац Пајсије је говорио да су некад и сами Грци одлазили у руски манастир да виде како живе руски монаси, како заједно раде и да су се угледали на руске подвижнике; долазили су да чују како поју руски басови; цео Атон се окупљао у Пантелејмоновом манстиру на Панигир.
Отац Пајсије нам као узор није наводио грчке, већ руске подвижнике: старца Тихона (Голенкова), који је био његов наставник и преподобног Силуана Атонског. Говорио нам је: ‘Обнављајте своје уставе и традицију – јер су управо они изнедрили старца Силуана; његова дела су завршено учење о спасењу и то је ваше наслеђе, то је искуство неколико нараштаја отаца Пантелејмоновог манастира, које је усвојио и изложио обичан монах, којег сад поштује цела Атонска гора.’
«Немојте заборавити, - говорио је о.Пајсије – да је духовна величина преподобног Силуана подстакла другог атонског подвижника Јосифа Исихасту да напусти пустињу и да сиђе у Пантелејмонов манастир ради савета и духовног разговора с о.Силуаном.» Јосиф је тада био млад и тражио је саговорника који је имао искуство богоопштења.
– Да ли је Јосиф Исихаста долазио у Пантелејмонов манастир и да ли је разговарао с преподобним Силуаном?
– Сишао је овамо заједно са својим саподвижником и духовним другом старцем Арсенијем Пештерником како би разговарао с преподобним Силуаном о тајнама молитве. У то време су већ око 15 година провели у подвигу на Атону и тражили су саговорника с којим би могли да поделе искуство, да га коригују и да се посаветују о грешкама. Нажалост, до овог сусрета није дошло. Оци су превалили дуг пут, дошли су до млина и поклонивши се манастиру с брдашцета с којег се открива поглед на манастир због скромности су одлучили да се врате како не би узнемиравали о.Силуана. Ускоро се преподобни Силуан упокојио у Господу. Својевремено ни старац Пајсије, који је био млад монах, није дошао до о. Јосифа Исихасте, већ се вратио.
– Да ли вам је о.Пајсије говорио нешто о свом старцу, о о.Тихону?
– Отац Пајсије је нам је говорио да би подвиг старца Тихона (Голенкова) био немогућ у грчкој средини; одликовао се изузетном љубављу према богослужењу; управо служба је за њега била извор освећења. Изузетна љубав према служби је, по речима о.Пајсија – превасходно особина Руса, по којима се њихова традиција и искуство истичу међу другим традицијама на Атону. ‘Овакав однос према служби као у руском манастиру се врло тешко може наћи у другим киновијама на Атону,’ – говорио он.
Без сумње се може рећи да је управо преподобни Пајсије нас, монахе-почетнике, који смо тек стигли на Атон научио да волимо свој руски манастир и да нас је подстакао да тражимо и обнављамо сопствену традицију, искуство и праксу великих стараца Арсенија, Јеронима и Макарија. Тада нисмо имали представу о томе колико је то богато наслеђе.
Јеромонах Кирион
Са руског Марина Тодић
«Руски Атон»
извор:www.pravoslavie.ru
14.7,2016.
Нема коментара:
Постави коментар