2. август 2016.

СРЕЋАН ИЛИНДАН

   Свети пророк Илија рече Богу у пустињи:
   "Ја остах сам, па траже душу моју да ми је узму."
   Да ли се неко од нас понекад осети усамљено као Илија тада у пустињи?
   Бог је тада пре три хиљаде година рекао Илији и сваком ко верује у Њега а осети сличну усамљеност - ниси сам -
   Оставио сам у Израиљу седам хиљада...
   Пророк Божији, виделац, онај који је разговарао са Богом, помислио је да је сам, није видео да има још седам хиљада оних који воле Бога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Како онда ми у овој данашњој пустињи света да понекад не помислимо да смо сами?
   А, у ствари, не знамо колико нас има који макар желе да воле Бога свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Седам хиљада? Седам пута седам хиљада? Или можда хиљаду триста, као Хиљаду триста каплара? Или само триста као Спартанаца у Термопилима? Нисмо сами. Увек можемо да пронађемо ближње са којима ћемо живети по другој највећој Божијој заповести, откривеној у Новом Завету: "Љуби ближњега свога као самога себе."
   Ако не можемо да их препознамо - молимо Бога, па ће нам показати.
   И молимо нашег заступника, светог пророка Илију да нам помогне:
  "Услиши нас грешне и некорисне који сада стојимо пред твојом светом иконом и усрдно прибегавамо твоме заступништву. Моли за нас човекољупца Бога да нам дарује дух покајања и опроштај наших грехова и својом свесилном благодаћу да нам помогне да наставимо пут."
   И наставимо заједно пут. А свети Илија ће нам помоћи да се прекине дуготрајна суша која нас на нашем путу толико исцрпљује.

Нема коментара:

Постави коментар