ИЛИЊАЧА

                         Са врха крушке баца листове
                        Пуне црвених дуговратих слова

                        Васко Попа (Школа Светог Саве)

Под, од памтивека
Старом, крушком
Коју Свети Илија
Даном својим слади
Стојим као на молитви

Гледам у њену старост
Изражену у тамној кори
Препуној ожиљака
Које начини време
Уз саслужење инсеката

Лево од ње била је
Бела трешња
Десно бостанка
Јели смо од њих
Незасито и заборавно

Само до овог древног
Винутог у висине дрвета
Укус је био реткост
Јер није дозвољавао
Брање својој крхкошћу

И само као по благослову
Зрели продови падали су
У руке оног који би
Миром својим или глађу
Остарелом под њом застао

Да се окрепи душом и телом

Александар Марић
извор: aleksandarmaric.blogspot.rs

Мошо Одаловић