"Корени еколошке кризе су духовни и етички, садржани у свачијем срцу човека“
Овде преносимо извод из Посланице Његове Свесветости Патријарха васељенског Вартоломеја у вези са претњом и уништавањем животне средине. Све-Свјатјејши Патријарх васељенски упућује ову Посланицу поводом Дана молитве за очување природне средине 1. септембра.
Браћо и вољена чеда у Господу,
После више година катастрофалних глобалних дешавања у области животне средине, Света и Велика Мајка Црква Христова, будно пратећи своју иницијативу, одредила је на почетку сваке црквене године Дан посвећен стварању и природној средини, позвавши истог дана васцели православни свет, и друге хришћане, на молитву Створитељу свих ствари и благодарење на великом дару стварања и узношење прозби за Његову заштиту и избављење од свих видљивих и невидљивих напада човека. Тако, ове године, током поменутих дана, у Васељенској Патријаршији Ми осећамо потребу да подижемо свест свих пред еколошких проблемима који суочавају нашу планету данас...
Прошлог месеца јуна, током Богом благословеног одржавања Светог и Великог Сабора Православне Цркве, под председништвом Патријарха васељенског, браћа Предстојатељи и Јерарси помесних Православних Цркава изјавили су у Поруци да савремени развој позитивних наука и технологије доноси корените промене у нашем животу. Он нам пружа значајне услуге .... И поред свега тога, има и разноврсне негативне последице,“ у које спада чак и претња уништењу или чак само уништење природне средине. „
То захтева сталну будност, обуку и образовање, да би се опазио јасан однос тренутне еколошке кризе са људским страстима похлепе, грамзивости, себичности, што се све своди на страсти као извор еколошке кризе у којој живимо.Отуда је једини излазак повратак древној лепоти поретка и економије, умерености и подвижништву, што може довести до мудрог управљања природном средином. Посебно, похлепа са задовољавањем материјалних потреба доводи зацело до духовног осиромашења човека, и даље позива на уништење природне средине. „Корени еколошке кризе су духовни и етички, садржани у свачијем срцу човека“, рекао је Свети и Велики Сабор Православне Цркве, обраћајући се садашњем свету, то је да „жеља за све већим благостањем и необуздан потрошачки начин живота доводе неминовно до несразмерне употребе и исцрпљивања природних ресурса“ (в. одлуку у тексту „Мисија Цркве“).
Истовремено, ми данас прослављамо, браћо и возљубљена чеда у Господу, спомен на Светог Симеона Столпника, великог стуба наше Цркве, чији споменик, као и друга дивна археолошка места у Сирији и широм света, какав је древна Палмира, спадају у свету водеће споменике културног наслеђа, а који су недавно поднели варварство и ужасе рата, што је такође указало на исто значајан проблем: на кризу културе, која је претходних година глобална. С друге стране, Животна средина и Култура су уједињени и једнаке вредности и међусобно се допуњују.
Културна блага, као и споменици верски и духовни, али исто тако и две хиљаде година стари изрази људског мишљења, припадају целом човечанству, а не само земљама у оквиру чијих граница се налазе...
Свесни „наше највеће одговорности“ – објављене на свеправославни начин – „да преносимо будућим нараштајима природну средину у којој може да се живи и користи у сагласју са Божјом вољом и благословом“ (Посланица Светог и Великог Сабора) и да „не само садашњи нараштаји, него и они будући имају право да уживају у природним добрима којим нас је даривао Створитељ“ (Одлука Светог и Великог Сабора „Мисија Цркве“), - Ми позивамо све да мобилишу снаге и да се посебно молимо за заштиту природне средине у најширем смислу те речи... Молимо се Господу нашем Исусу Христу да, уз молитве Пресвете Богородице Преблагословене, са гласом онога који вапије у пустињи, Јована Претече, уз ходатајење Симеона Столпника и свих светих, заштити наш заједнички природни и културни дом од сваке претње...
Васељенска Патријаршија, 1. септембра 2016.
извор: www.spc.rs
Овде преносимо извод из Посланице Његове Свесветости Патријарха васељенског Вартоломеја у вези са претњом и уништавањем животне средине. Све-Свјатјејши Патријарх васељенски упућује ову Посланицу поводом Дана молитве за очување природне средине 1. септембра.
Браћо и вољена чеда у Господу,
После више година катастрофалних глобалних дешавања у области животне средине, Света и Велика Мајка Црква Христова, будно пратећи своју иницијативу, одредила је на почетку сваке црквене године Дан посвећен стварању и природној средини, позвавши истог дана васцели православни свет, и друге хришћане, на молитву Створитељу свих ствари и благодарење на великом дару стварања и узношење прозби за Његову заштиту и избављење од свих видљивих и невидљивих напада човека. Тако, ове године, током поменутих дана, у Васељенској Патријаршији Ми осећамо потребу да подижемо свест свих пред еколошких проблемима који суочавају нашу планету данас...
Прошлог месеца јуна, током Богом благословеног одржавања Светог и Великог Сабора Православне Цркве, под председништвом Патријарха васељенског, браћа Предстојатељи и Јерарси помесних Православних Цркава изјавили су у Поруци да савремени развој позитивних наука и технологије доноси корените промене у нашем животу. Он нам пружа значајне услуге .... И поред свега тога, има и разноврсне негативне последице,“ у које спада чак и претња уништењу или чак само уништење природне средине. „
То захтева сталну будност, обуку и образовање, да би се опазио јасан однос тренутне еколошке кризе са људским страстима похлепе, грамзивости, себичности, што се све своди на страсти као извор еколошке кризе у којој живимо.Отуда је једини излазак повратак древној лепоти поретка и економије, умерености и подвижништву, што може довести до мудрог управљања природном средином. Посебно, похлепа са задовољавањем материјалних потреба доводи зацело до духовног осиромашења човека, и даље позива на уништење природне средине. „Корени еколошке кризе су духовни и етички, садржани у свачијем срцу човека“, рекао је Свети и Велики Сабор Православне Цркве, обраћајући се садашњем свету, то је да „жеља за све већим благостањем и необуздан потрошачки начин живота доводе неминовно до несразмерне употребе и исцрпљивања природних ресурса“ (в. одлуку у тексту „Мисија Цркве“).
Истовремено, ми данас прослављамо, браћо и возљубљена чеда у Господу, спомен на Светог Симеона Столпника, великог стуба наше Цркве, чији споменик, као и друга дивна археолошка места у Сирији и широм света, какав је древна Палмира, спадају у свету водеће споменике културног наслеђа, а који су недавно поднели варварство и ужасе рата, што је такође указало на исто значајан проблем: на кризу културе, која је претходних година глобална. С друге стране, Животна средина и Култура су уједињени и једнаке вредности и међусобно се допуњују.
Културна блага, као и споменици верски и духовни, али исто тако и две хиљаде година стари изрази људског мишљења, припадају целом човечанству, а не само земљама у оквиру чијих граница се налазе...
Свесни „наше највеће одговорности“ – објављене на свеправославни начин – „да преносимо будућим нараштајима природну средину у којој може да се живи и користи у сагласју са Божјом вољом и благословом“ (Посланица Светог и Великог Сабора) и да „не само садашњи нараштаји, него и они будући имају право да уживају у природним добрима којим нас је даривао Створитељ“ (Одлука Светог и Великог Сабора „Мисија Цркве“), - Ми позивамо све да мобилишу снаге и да се посебно молимо за заштиту природне средине у најширем смислу те речи... Молимо се Господу нашем Исусу Христу да, уз молитве Пресвете Богородице Преблагословене, са гласом онога који вапије у пустињи, Јована Претече, уз ходатајење Симеона Столпника и свих светих, заштити наш заједнички природни и културни дом од сваке претње...
Васељенска Патријаршија, 1. септембра 2016.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар