Саслуживали су архимандрит Тимотеј (игуман манастира Вазнесење), протојереј – ставрофор Ненад Величковић (Архијерејски намесник пожешки), протојереј Милинко Тимотијевић (старешина ивањичке цркве), јереј Синиша Никитовић (парох прилички) и протођакон Александар Грујовић. Својим присуством славу су увеличали: јеромонах Герман (настојатељ манастира Раче) са својим братством, игуманија манастира Ковиље Агрипина, игуманија манастира Благовештење Михаила, настојатељица манастира Јовање Теодора у пратњи својих сестара и сестринство манастира Сретење.
Дивним појањем славу су украсиле сестре манастира Ковиље.
У беседи Епископ је честитајући празник присутнима објаснио значај и порекло празника. У наставку је указао да постоје четири различите групе људи. Први су богоборци, други су они који оду у цркву и носе крст око врата али су незаинтересовани, трећи су ревнитељи или зилоти који мисле да су само они у праву и тако живе у грчу, а четврти су они који се труде да живе хришћанским животом и који чекају Христа и у њих би требало да спадамо ми. Нагласио је да је смирење подлога свих врлина и да нам је то сам Господ показао тако што није дошао међу људе као земаљски цар него родивши се од Пресвете Богородице у јаслама.
Након ломљења славског колача, Епископ је причестио игуманију Евпраксију и још две сестре у манастирским келијама. Духовна радост се наставила за трпезом љубави коју је сестринство брижљиво припремило уз помоћ верног народа.
Монахиња Јелисавета (Драгојловић)
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар