14. октобар 2016.

БЕСЕДА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА НА ПРАЗНИК ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

   Окупили смо се у овом манастиру у којем су се наши преци, свете монахиње, свештеници и народ молили кроз векове. Према виђењу светих Пресвета Богородица на данашњи дан раширила је свој свети омофор над народом у знак заштите, благослова и помоћи свима нама. То да нам буде, браћо и сестре, порука на данашњи дан, да је Пресвета Богородица над нама и да она благосиља све оне који заслуже њен благослов.
  Трудимо се, дакле, да се угледамо на свете, поготово на свету Богородицу која, када је Арханђел Гаврило обавестио да ће родити Сина Божјег, она рекла: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој, и тако показала одмах спремност и готовост на оно што Бог од ње очекује. То је браћо и сестре поука за нас, да се угледајући на Пресвету Богородицу и све свете, потрудимо да и ми заслужимо благослов ње и њеног Сина Господа Христа, али и свих светих из рода нашег.
   Понављам да су празници установљени, поред осталог и да нам буду узор како и ми треба да поступамо и живимо. А Пресвета Богородица у једној песми коју је она испевала: Погледа Господ на смиреност слушкиње своје. Од сада ће ме блаженом звати сви нараштаји. Дакле оно што је особито Пресвета Богородица показала у свом животу, то је била смиреност. Супротно од смирености је гордост, која је анђела претворила у ђавола. А смиреност је врлина која је Пресвету Богородицу уздигла на највишу висину у роду људском.
   Времена су таква браћо и сестре, да нас осуђују многи и чине све што могу да нас је све мање. Али, обратимо пажњу да то не чинимо ни ми, јер искрено говорећи, да у овим невољама што су нас сналазиле и што нас сада сналазе, има и наше кривице и наших греха. Зато, браћо и сестре молимо се Пресв. Богородици данас и њеном Сину Господу нашем Исусу Христу и свима светима из рода нашега да се трудимо да у свему будемо онакви какви Бог од нас очекује и због чега нас је створио и послао у овај свет, и то у овако тешко и озбиљно време. Он не очекује од нас да учинимо више него што можемо, али ни мање него што смо у стању. А то је да испуњавајући вољу Божју, будемо достојни имена хришћанског и имена светих наших предака који су али и у миру и у рату, и у ропству и у слободи знали бити и остати народ Божји, онако као што и ми треба да чинимо. А када изађемо пред Господа Исуса, нека нас позна и призна као своје верне слуге и слушкиње, како би се нашли на десној страни Његовој, међу онима којима ће Он рећи: Ходите благословени Оца мога. Ето, браћо и сестре, то је смисао и циљ нашега живота.

   Пећка патријаршија, 14. октобар 2005.
   извор: manastirvavedenje.org

Нема коментара:

Постави коментар