27. октобар 2016.

МИ, НАРОД

   Да ли смо најбољи или најгори? И једна и друга процена је последица сујете и нарцисоидности пројектоване на следећи ниво, групу. Отмено решење да нас појединачно други не прочитају, али и да сами себе не сагледамо као сујетне, незреле.
   С друге стране - "ми смо као и сви остали народи". Малодушна компромисерска констатација интелектуалних зихераша који траже своје ухлебљење у доминантном наднационалном систему.
   Без потребе да се поредимо, треба да се позабавимо собом и својом посебношћу. Посебан је сваки човек и посебан је сваки народ, Није свака посебност успешна, поготово ако је процењујемо високим хришћанским вредностима. Међутим, покушај да се релативизује континуитет наше компликоване историје у којој смо и те како успевали да заузмемо своје место међу другим, суседним, али и удаљеним народима, кукавичлук је и издаја. "Није модерно - хајде да се тиме не бавимо", "Гледај од чега се живи", "вежи коња где ти газда каже"... И тако даље и тако даље.
   А последица је велико кварење, распламсавање најнижих страсти, неваспитаност, непоштовање, незахвалност и неодговорност.
   Осиромашени смо и лутамо као гуске у магли. Воде нас они који најбоље оличавају наше бедно стање. Али из перспективе целокупне историје, а поготово из перспективе Божанске вечности - ми само живимо у једној неуспелој епизоди.
   Овде на Фејсбуку, окупљамо се да се тешимо, да измењујемо пробране информације, да нађемо најбржи вентил за наше фрустрације. Пошто је и ова друштвена мрежа део развоја једне проблематичне цивилизације, није чудо кад установимо да нам она умањује способност да делујемо, да урадимо нешто за поправљање тешко подношљивог стања у коме се налазимо.
Иначе, као народ у многоме утемељен на динарској епској визији света, која има и своју величину и своје мане, склони смо да се задовољимо нечим што кажемо или обећамо, а после и не морамо ништа да урадимо. Кад кажемо - као да смо урадили.
   С обзиром на досадашње искуство, не надам се сензационалном развоју али ипак ћу замолити све пријатеље да уђу у једну од можда последњих битака за очување најскупљег што смо као народ у историји постигли. Без обзира на све ми смо сачували наш идентитет у чијем корену је Косовско предање и наравно - Православље.
   У једној анкети коју сам спровео баш овде велики број људи је на питање шта је највеће постигнуће српског народа у историји одговорио - "то што смо без обзира на све опстали".
На истој тачци среће се неопходни минимум и највеће постигнуће. Наш национални идентитет је очигледно велика драгоценост и није чудо што је мета разних напада и разних облика специјалног рата који се у историји никад ни не прекида.
   Кад ми је група млађих људи донела пројекат серије која треба да се бави Косовским предањем и његовим местом у нашем националном идентитету, прихватио сам, као што сам прихватаио и већину позива да радим на пословима који се тичу нашег народа и наше Православне вере. "Свети Николај Српски", "Ава Јустин", "Српски код", "Литургија", "Тајанствено путовање" и низ других...Прихватио сам и позива да радим на играном филму о Светом Сави и Светом симеону "Отац", и свестан да је пред нама дуг пут да дођемо до тако капиталног дела ове уморне генерациије.
   Захваљујући слуху људи које је ангажовало Министарство културе, добијена је стартна основа да уђемо у снимање серије "Косово - између неба земље". Серије чија тема данас у Србији није у моди - серије о нашем национално идентитету и месту Косовског предања у оквиру нашег националног идентитета. Серија се снима и ако Бог да, у догледно време моћи ћемо сви да је видимо.
   Међутим, да то не би била само сентиментална жалопојка и празно бусање у груди потребно је достићи професионалне стандарде који ће омогућити иоле озбиљније деловање на домаћу публику анестезирану страним програмима и домаћим варијантама заглупљујућих ријалити програма, као и успостављање комуникације са незаинтересованом публиком у земљама које у многоме одлучују о нашој судбини. Потребно је урадити још мало да ова битка за очување нашег националног идентитета има смисла.
   Због тога, позивам све озбиљне и одговорне људе да потпомогну ову заједничку битку онако како могу и умеју. Већина нема новца којим би могла да пружи конкретну подршку, али можда неко зна неког ко би то могао. Погледајте, поделите, навијајте. Да покушамо да ову мрежу која нас увлачи у пасивност искористимо за нешто конкретно. Ни мање ни више за подгревање затрпаног жара смисла нашег историјског пута и задатка који нам је Бог дао.
   Страница покренута на сајту где се потпомажу слични пројекти из целог света је пуштена у промет. Текст је прво на енглеском али за стрпљиве има и у наставку на српском.
   Погледајте, учествујте, делите. Један искрен покушај да се не угасимо. Да и на овај начин покажемо да смо још увек народ. Српски народ славних предака који није одустао од своје будућности. Опростите мени и иницијаторима, мојим млађим колегама, као и свима онима који учествују у овоме ако нас препознате као безнадежне идеалисте.

https://www.indiegogo.com/projects/kosovo-amidst-heaven-and-earth--2#/

https://www.facebook.com/kosovoizmedjunebaizemlje/

http://opetiopet.com/rs/

   извор: Ненад Илић

Нема коментара:

Постави коментар