На штанду Канцеларије за Косово и Метохију на Сајму књига у Београду представљена монографија „Дечанска ризница“ ауторке Мирјане Шакоте.
О књизи су говорили архимандрит Сава Јањић, игуман манастира Високи Дечани, ауторка Мирјана Шакота, проф. др Бранислав Тодић и г. Душан Вујичићу у име издавачке куће Платонеум.
Ново издање књиге Дечанска ризница настало је у сарадњи издавачке куће Платонеум из Новог Сада са братством манастира Високи Дечани. Душан Вујичић, директор Платонеума, који је прошле године објавио ново издање Студеничке ризнице каже да су обе Шакотине књиге о ризницама, најстаријој студеничкој и најбогатијој дечанској, постале чувари тих ризница, јер њиховом појавом нико више никада не може порећи да су предмети описани и у њима представљени део богатог духовног и културног наслеђа манастира Дечана и Студенице, Српске Православне Цркве и српског народа.
Ова богато илустрована и савремено дизајнирана књига на 530 страна великог формата, приказује импозантне збирке икона од 14. до 19. века, крстова, путира и чаша, панагија, кандила, печата, бакрорезних плоча, пафти и појасева, тканина и везова, црквених предмета од дрвета, докумената на турском, српском и грчком језику. Посао око фотографисања и техничког уређења књиге издавачи су поверили г. Ивану Јовановићу са Православног богословског факултета у Београду.
Проф. Бранислав Тодић у уводу књиге наглашава: -Она није само антологијски избор најлепших дела из ризнице, већ потпуна обрада свега оног што је вековима слагано у Дечанима и што је време поштедело до наших дана. Књига представља студиозан, добро документован и изузетно прегледан рад о дечанској ризници, заснован на строгим научним и стручним начелима. Појава ове књиге је прворазредни догађај у нашој култури. Свакој изученој скупини у књизи претходе општа разматрања, неретко испуњена узбудљивим и потресним причама поменутим на почетку, за којима следи исцрпан каталог урађен по свим правилима савремене музеолошке праксе, са потпуном библиографијом... Био је то огроман посао, који се граничио са подвигом: сваки предмет је измерен и описан, сви су натписи на њима прочитани и разрешени, и изложена је њихова историја онолико колико је била позната. Све је то дало сјајне резултате. Највећа манастирска збирка у Србији добила је и најпотпунију и најпоузданију обраду из пера нашег најбољег стручњака.
Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава Јањић, помињући да је велики број предмета дечанске ризнице био у богослужбеној употреби и да су многе ризничке предмете направили сами монаси, изразио је посебну радост што и данашња генерација монаха, између осталог и овом књигом, следује завету Светог краља Стефана, који при крају своје оснивачке повеље манастира Дечани поручује: Потрудите се не само да се не разори или не одузме што од мога прилога и дара овоме храму, него штавише да надопуните оно што недостаје...
Ауторка Мирјана Шакота о другом издању Дечанске ризнице
Када се пре 32 године преда мном појавило прво издање Дечанске ризнице спонтано сам у одушевљењу успела да изговорим само: Ова књига је чудо!. Нисам могла да поверујем да се брдо папира и фотографија са подацима о нашој највећој и најлепшој ризници, које сам сакупљала, бележила и проучавала низ година, сложило у једну лепу и обимну књигу. Нисам могла ни да сањам да ћу једног далеког дана пред собом угледати још лепше и богатије опремљено дело, као што је ово преда мном. У блиставо белом омоту и са репродукцијама у боји одузело ми је дах. Оно што сам сада у стању да кажем то је: Велико хвала свима који су својом жељом, креативношћу и од срца успели да остваре овакво дело!. Овде, пре свега, мислим на братство манастира Дечана на челу са његовим игуманом архимандритом Савом Јањићем, а затим на издавачку кућу Платонеум из Новог Сада, већ одавно истакнутог борца за афирмацију српске културе и уметности, оличених у господи Душану Вујичићу и Ивану Јовановићу. Посебно, Министарству културе Републике Србије које је схватајући значај овог чина материјално помогло да се оно оствари. Посебну захвалност дугујем проф. др Бранку Тодићу који је својим предговором и излагањем обогатио данашњи догађај, а мене посебно задужио својим надасве стручним и за мене изузетно дирљивим текстом, чиме ми је дао наду да свој живот нисам узалуд потрошила. Сви поменути и овом приликом непоменути дејатељи на овој књизи учинили су велики подухват у правцу очувања и заштите данас веома угрожене српске културне баштине нашег Косова и Метохије.
извор: www.spc.rs
Ново издање књиге Дечанска ризница настало је у сарадњи издавачке куће Платонеум из Новог Сада са братством манастира Високи Дечани. Душан Вујичић, директор Платонеума, који је прошле године објавио ново издање Студеничке ризнице каже да су обе Шакотине књиге о ризницама, најстаријој студеничкој и најбогатијој дечанској, постале чувари тих ризница, јер њиховом појавом нико више никада не може порећи да су предмети описани и у њима представљени део богатог духовног и културног наслеђа манастира Дечана и Студенице, Српске Православне Цркве и српског народа.
Ова богато илустрована и савремено дизајнирана књига на 530 страна великог формата, приказује импозантне збирке икона од 14. до 19. века, крстова, путира и чаша, панагија, кандила, печата, бакрорезних плоча, пафти и појасева, тканина и везова, црквених предмета од дрвета, докумената на турском, српском и грчком језику. Посао око фотографисања и техничког уређења књиге издавачи су поверили г. Ивану Јовановићу са Православног богословског факултета у Београду.
Проф. Бранислав Тодић у уводу књиге наглашава: -Она није само антологијски избор најлепших дела из ризнице, већ потпуна обрада свега оног што је вековима слагано у Дечанима и што је време поштедело до наших дана. Књига представља студиозан, добро документован и изузетно прегледан рад о дечанској ризници, заснован на строгим научним и стручним начелима. Појава ове књиге је прворазредни догађај у нашој култури. Свакој изученој скупини у књизи претходе општа разматрања, неретко испуњена узбудљивим и потресним причама поменутим на почетку, за којима следи исцрпан каталог урађен по свим правилима савремене музеолошке праксе, са потпуном библиографијом... Био је то огроман посао, који се граничио са подвигом: сваки предмет је измерен и описан, сви су натписи на њима прочитани и разрешени, и изложена је њихова историја онолико колико је била позната. Све је то дало сјајне резултате. Највећа манастирска збирка у Србији добила је и најпотпунију и најпоузданију обраду из пера нашег најбољег стручњака.
Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава Јањић, помињући да је велики број предмета дечанске ризнице био у богослужбеној употреби и да су многе ризничке предмете направили сами монаси, изразио је посебну радост што и данашња генерација монаха, између осталог и овом књигом, следује завету Светог краља Стефана, који при крају своје оснивачке повеље манастира Дечани поручује: Потрудите се не само да се не разори или не одузме што од мога прилога и дара овоме храму, него штавише да надопуните оно што недостаје...
Када се пре 32 године преда мном појавило прво издање Дечанске ризнице спонтано сам у одушевљењу успела да изговорим само: Ова књига је чудо!. Нисам могла да поверујем да се брдо папира и фотографија са подацима о нашој највећој и најлепшој ризници, које сам сакупљала, бележила и проучавала низ година, сложило у једну лепу и обимну књигу. Нисам могла ни да сањам да ћу једног далеког дана пред собом угледати још лепше и богатије опремљено дело, као што је ово преда мном. У блиставо белом омоту и са репродукцијама у боји одузело ми је дах. Оно што сам сада у стању да кажем то је: Велико хвала свима који су својом жељом, креативношћу и од срца успели да остваре овакво дело!. Овде, пре свега, мислим на братство манастира Дечана на челу са његовим игуманом архимандритом Савом Јањићем, а затим на издавачку кућу Платонеум из Новог Сада, већ одавно истакнутог борца за афирмацију српске културе и уметности, оличених у господи Душану Вујичићу и Ивану Јовановићу. Посебно, Министарству културе Републике Србије које је схватајући значај овог чина материјално помогло да се оно оствари. Посебну захвалност дугујем проф. др Бранку Тодићу који је својим предговором и излагањем обогатио данашњи догађај, а мене посебно задужио својим надасве стручним и за мене изузетно дирљивим текстом, чиме ми је дао наду да свој живот нисам узалуд потрошила. Сви поменути и овом приликом непоменути дејатељи на овој књизи учинили су велики подухват у правцу очувања и заштите данас веома угрожене српске културне баштине нашег Косова и Метохије.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар