„Рим је широки музеј, Помпеји су жива антика”
У једном познатом писму једном своме пријатељу је римском историчару Тациту писао је Плиније Млађи о силовитој ерупцији Везува у години 79. пре Христа и, у маниру антитетичне хиперболе, то назвао ”разарањем најлепшег пејсажа на земљи”. Уједно истиче да ће ова ”ужасна природна катастрофа” дати бесмртну славу погођеним градовима и њиховим житељима.
И заправо тако су градови у околини Везува тек открићем Херкуланеума и Помпеја на почетку археолошких ископавања између 1738. и 1748. откривени под дебелим слојевима вулканског пепела, ступили на светлост дана западне културе. Њихова историја рецепције припада најинтензивнијим дискурсима културне историје која је архитектуру, историју уметности, књижевност, филм и музику трајно обележили.
Када су у 19. веку ископавања у Помпејима добила у научном карактеру, ту су се нашла браћа Фаусто и Феличе Николини са тек, у техничком смислу, узнапредовалим поступком литографија у боји. Том приликом су је они документовали руине Помпеја на 400 табли - зграде, фреске, статуе, као и свакодневне објекте који су након катастрофалне ерупције Везува били 1.600 година конзервисани под дебелим слојем вулканског пепела.
Фаусто и Феличе Николини су се ту нашли са циљем да живот града опсежно документују кроз слике. Тако је настало дело – ”Le case ed i monumenti di Pompei” – између 1854. и 1896. Са преко 400 литографија у боји које су биле објављене у Напуљу. Утисак о Помпејима ће мимо ведута појачати и ”анимиране” представе о античкој свакодневици у тавернама, радионицама и продавницама, на јавним трговима, у храмовима, позоришту и термама (купатилима).
Два уводна есеја уводе читаоце у историјске предуслове као и протагонисте археолошких ископавања. Какву је улогу имала уметност у Помпејима, показују у ликовној уметности дела као што су радови Роберта Адама, Антона Рафаела Менгса, Ангелике Кауфман, Жан-Огиста-Доминика Енгра, Пабла Пикаса, Ђорђа де Кирика.
Ове литографске табле приказују више од 1000 пронађених објеката, које су први пут у овој књизи детаљно локализовани и описани, а који истраживањима у уметности у Помпеја дају референцијални смисао.
Аутори ове књиге су Валентин Кокел, који је био професор класичне археологије на универзитету у Аугсбургу. Он је руководио радовима у Ostia Antica и на форуму у Помпеји. Себастијан Шице је негадашњи асистент при Bibliotheca Hertziana у Риму. Члан је Аустријске академије наука. Од 2009. је професор историје уметности на универзитету у Бечу.
Фасцинирајућа књига која оживљава један истинити монумент античке историје уметности.
Протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен
извор: www.spc.rs
У једном познатом писму једном своме пријатељу је римском историчару Тациту писао је Плиније Млађи о силовитој ерупцији Везува у години 79. пре Христа и, у маниру антитетичне хиперболе, то назвао ”разарањем најлепшег пејсажа на земљи”. Уједно истиче да ће ова ”ужасна природна катастрофа” дати бесмртну славу погођеним градовима и њиховим житељима.
И заправо тако су градови у околини Везува тек открићем Херкуланеума и Помпеја на почетку археолошких ископавања између 1738. и 1748. откривени под дебелим слојевима вулканског пепела, ступили на светлост дана западне културе. Њихова историја рецепције припада најинтензивнијим дискурсима културне историје која је архитектуру, историју уметности, књижевност, филм и музику трајно обележили.
Фаусто и Феличе Николини су се ту нашли са циљем да живот града опсежно документују кроз слике. Тако је настало дело – ”Le case ed i monumenti di Pompei” – између 1854. и 1896. Са преко 400 литографија у боји које су биле објављене у Напуљу. Утисак о Помпејима ће мимо ведута појачати и ”анимиране” представе о античкој свакодневици у тавернама, радионицама и продавницама, на јавним трговима, у храмовима, позоришту и термама (купатилима).
Два уводна есеја уводе читаоце у историјске предуслове као и протагонисте археолошких ископавања. Какву је улогу имала уметност у Помпејима, показују у ликовној уметности дела као што су радови Роберта Адама, Антона Рафаела Менгса, Ангелике Кауфман, Жан-Огиста-Доминика Енгра, Пабла Пикаса, Ђорђа де Кирика.
Ове литографске табле приказују више од 1000 пронађених објеката, које су први пут у овој књизи детаљно локализовани и описани, а који истраживањима у уметности у Помпеја дају референцијални смисао.
Аутори ове књиге су Валентин Кокел, који је био професор класичне археологије на универзитету у Аугсбургу. Он је руководио радовима у Ostia Antica и на форуму у Помпеји. Себастијан Шице је негадашњи асистент при Bibliotheca Hertziana у Риму. Члан је Аустријске академије наука. Од 2009. је професор историје уметности на универзитету у Бечу.
Фасцинирајућа књига која оживљава један истинити монумент античке историје уметности.
Протопрезвитер Зоран Андрић, Минхен
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар