Свети Николај Жички, Он једини је потребан свету. Нико други...

   Христос се роди, љубазна браћо и децо!

   Где се роди Христос? Не у царским дворовима, да не кажу подвлашћени: Он је с царевима а није с нама!

   И не у богаташкој раскоши, да не кажу сиромаси: Он је с богаташима а није с нама!

   И не у великом граду, где бедни људи тешко долазе до стана, да се на каже: Стеснио нас је

   И не у топлој соби, да не кажу страдалници по хладним избама: лако је њему! И уопште не међу људима, да не кажу људи: тежак нам је!

   Него се благи Господ родио међу овцама, које му ништа нису замериле. Родио се на месту ничијем, у пећини хладној, између града и села, између својина и присвојених баштина. Родио се на стопи земље ничије, Божије. Ту стопу земље нико није искоришћавао, осим овце, и оне сасвим ретко. И овце му нису замериле, што се родио код њих, на камену застртом сламом.

   Родио се на камену ничијем, да свима буде прав, и да свима понуди спасење. Родио се у мраку, као да покаже да је дошао у мрак овога света – Он, велика Светлост.

   Па смо се онда питали оборених глава: када се Господ јавио свету? Јавио се у мучно време, када се Бог није славио, када није било мира на земљи, и када је место добре воље владала зловоља мећу људима.

   Он се није јавио у време каквога праведнога цара, да се не каже: помагао му је тај цар!

   Нити се Он јавио у време поштења и правде мећу људима, да се не каже: лако је било наговорити поштене на поштење и праведне на правду!

   Нити се Он јавио у време радости и светлости у срцима људским, да се на каже: што је морао доћи да радује радосне и светли просвећенима! Него се кротки Господ јавио у време цара

крволока у Јерусалиму, и царева тирана по свим народима и племенима.

   Јавио се он у време упрљаног поштења и погажене правде мећу људима.

   Јавио се усред свеопште жалости и очајања и мрака у душама свију људи. У то време родио се Син Божји свету, баш у то време када је најпотребнији био свету, и када људима није могао помоћи нико осим Њега.

   Зато су Га поздравили добродошлицом и ангели и људи, и сиромашни и богати, цареви и мудраци са Истока.

   О, како би Га и ми данас поздравили, да се јави! О, како је он данас потребан завађеним народима, огрубелим људима, отупелим савестима, заслепљеним душама! Као насушни хлеб гладноме, и као изворска вода жедноме!

   Народима и људима нашега времена нико није потребнији од Њега. Нико им, уопште, данас није ни потребан осим Њега.

   Без Њега су многи заборавили славити Бога на висини. Без Њега су народи вођени из рата у рат, из несреће у несрећу. Без Њега је зловоља узела маха међу људима и распламтила огањ пакости и саможивости.

  Он једини је потребан свету. Нико други.

  извор: www.svedokverni.org