Данас славимо Светог Игњатија Антиохијског. Ученик Светог Јована Богослова кога је по предању сам Христос држао на рукама, због чега га зову и Богоносац, мученички је пострадао 107. године у Риму. У арени, бачен пред изгладнеле лавове.
Осим честитки свима који славе светог Игњатија као своју Крсну Славу, прилика је да се подсетимо на постојбину светог - Сирију чије ново мучеништво још увек не престаје. Да се помолимо Светом Игњатију за сиријске новомученике. А можемо да размислимо још о по нечему.
Гледајући лавове на иконама светог Игњатија можемо да размислимо и о моћним силама природе које лавови од памтивека симболишу. На иконама нема зла, пошто су оне символички пренос из будућности у којој ће Бог бити Све у свему. И осим Бога и онога што се са Богом спојило ничега неће остати. Неће ничега остати од зла, оштећења добра. Зато на иконама нема сенке.
Тако су и лавови присутни на иконама као умиљате животиње. А лавови су светоме донели тако језиву смрт.
Још један лав, много "персонализованији" од лавова-убица из римске арене појављује се често на иконама. У житију Светог Герасима Јорданског забележено је како је свети старац једном видео лава како риче од бола, јер му је трн био у нози. Герасим је пришао, прекрстио се, и извадио лаву трн из ноге. Лав се тада тако укротио, да је дошао за Герасимом у манастир и ту остао до његове смрти, а када је Герасим умро, и лав је умро од бола за њим.
Природа је природа, нити је зла нити добра. Зло у природу припушта човек. А натприродно Бог открива и преко природе и преко човека. Изгладњивани и раздраживани лавови послужили су као оруђе зла, а лав коме је помогао свети Герасим у Јорданској пустињи постао је жива слика будућег натприродног добра.
Сад, док је природа у зимском мировању можемо лакше да је сагледамо и сетимо се наше одговорности за целокупну творевину коју нам је Бог поверио на коришћење али и старање о њој. Не значи да ће лавови од реда постати умиљати кућни љубимци нити да ћемо језера претворити у оранжаду - како су то својевремено писали неки утописти, али сигурно је да се према природи можемо односити са више одговорности. Не злоупотребљавати је, штитити се од ње колико је потребно и пре свега бити захвалан Богу за све оно што нам је дао на старање.
Човек може да пострада од природе, али Светог Игњатија нису уморили лавови већ зло коме су се безбожни предали. Али од онога који је са Богом зло се одбија и смрт одступа. Зато - моли се за нас свети Игњатије.
ђакон Ненад Илић
Осим честитки свима који славе светог Игњатија као своју Крсну Славу, прилика је да се подсетимо на постојбину светог - Сирију чије ново мучеништво још увек не престаје. Да се помолимо Светом Игњатију за сиријске новомученике. А можемо да размислимо још о по нечему.
Тако су и лавови присутни на иконама као умиљате животиње. А лавови су светоме донели тако језиву смрт.
Још један лав, много "персонализованији" од лавова-убица из римске арене појављује се често на иконама. У житију Светог Герасима Јорданског забележено је како је свети старац једном видео лава како риче од бола, јер му је трн био у нози. Герасим је пришао, прекрстио се, и извадио лаву трн из ноге. Лав се тада тако укротио, да је дошао за Герасимом у манастир и ту остао до његове смрти, а када је Герасим умро, и лав је умро од бола за њим.
Сад, док је природа у зимском мировању можемо лакше да је сагледамо и сетимо се наше одговорности за целокупну творевину коју нам је Бог поверио на коришћење али и старање о њој. Не значи да ће лавови од реда постати умиљати кућни љубимци нити да ћемо језера претворити у оранжаду - како су то својевремено писали неки утописти, али сигурно је да се према природи можемо односити са више одговорности. Не злоупотребљавати је, штитити се од ње колико је потребно и пре свега бити захвалан Богу за све оно што нам је дао на старање.
Човек може да пострада од природе, али Светог Игњатија нису уморили лавови већ зло коме су се безбожни предали. Али од онога који је са Богом зло се одбија и смрт одступа. Зато - моли се за нас свети Игњатије.
ђакон Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар