У овом времену страшног убрзања
Кад све мање јесмо а све више нисмо
Оно што смо били у доба постања
Кад никоме нико не саставља писмо
Кад голуб се губи у бескрају гугла
И у слову више не мирише липа
Кад сва васиона и земаљска кугла
Сабити се могу у плочицу чипа
Кад екран трепери и све је по мери
Умрежења које у мрежу нас хвата
Кад све нас је мање у слози и вери
Док гледа нас око великога брата
Ја ти пишем свече другом немам коме
Као свом рођаку по вуку и храсту
Као крстоносцу заштитнику своме
И у писмо стављам овчицу и ласту
Стручак босиока јелена у скоку
Запустелу њиву урушену кућу
Слова ћирилице икону у оку
И молитву Теби за пут у беспућу
извор: klubmladihpesnika.blogspot.rs
Нема коментара:
Постави коментар