УПРКОС КИШАМА

Као дијете душа
Је моја у мени
Пс. (130, 2)

Добро је, кажем
Још увек цвркућу птице
Још пева стварање
И мајка говори стихове
Којим будило се робље

Иако тело ми је од мједи
И страх се преплиће
Са налетима кише
Добро је, кажем
Корачамо у доба празника

Браћа смо још увек
И порта вазнесењска
Прибира нас под крило
Као своју миљену пилад
Иако тежају нам тела

Добро је, кажем
Птице певају, антифоно
Са обе стране пута
Који се на узвишењу
Претвара у огњени стуб

Птице још увек певају
Упркос води небеској


Александар Марић
Свети Василије Острошки
Жича, 2016.

извор: aleksandarmaric.blogspot.rs