Друга недеља Великог поста посвећена је Светом Григорију Палами.
Прошла недеља била је посвећена Победи православља, победи над иконоборцима, заправо победи вере у то да се Бог заиста родио у телу и тиме човеку омогућио да по благодати постане Бог.
Ове недеље се подсећамо да Бога не можемо разумети и описати, да он надилази све наше моћи поимања али да се из љубави према човеку и свету Бог ипак јавља човеку и да је веза човека и Бога могућа.
Православље чува знање о томе да Бог није остао човеку недоступан. Веза између непојмљивог Бога и његовог створења - човека је могућа и отворена, сведочи нам посебно Свети Григорије Палама. И сведоче нам генерације и генерације православних подвижника који су стицали искуство за своју Цркву, за нас.
У четрнаестом веку кад на Западу почиње ренесанса, јача мишљење да оно што не може да стане у логику једноставно треба да се одбаци.
Православље надилази логику. Зато што не покушава да уклопи Бога у логичке појмове и зато што искуству сусрета са Богом даје предност у односу на умовање о њему. Православно умовање служи управо томе да заштити искуство, да заштити лични приступ Богу. И у време Светог Григорија Паламе и сада - огромна разлика у односу на логику света који се устремио у самостално овладавање природом, без Бога.
Заборав тога да је у корену свега личност, доноси нам временом и заборав тога да је човекова личност највећа вредност. Уместо ње успоставља се као највиша вредност ефикасност.
И тако напредујући низом технолошких револуција из света који није задовољавао човека, долазимо до овога у чему сад живимо. Нечег што нас ужасава, толико да више не можемо ни да се плашимо. Само отупљујемо.
Човек је призван на сједињење с Богом и то је за човека највиши циљ.
А како се сјединити са непојмљивим Богом? У Христу је људска природа обожена силом јединства са Богом. Нама то није доступно али нам је у Светом Причешћу могуће присаједињење Христовом обоженом телу.
Ето прилике да се славећи Светог Григорија Паламу подсетимо зашто се уопште сабирамо на Литургији, па и на овој Литургији у Другу недељу поста.
Ненад Илић
Прошла недеља била је посвећена Победи православља, победи над иконоборцима, заправо победи вере у то да се Бог заиста родио у телу и тиме човеку омогућио да по благодати постане Бог.
Ове недеље се подсећамо да Бога не можемо разумети и описати, да он надилази све наше моћи поимања али да се из љубави према човеку и свету Бог ипак јавља човеку и да је веза човека и Бога могућа.
Православље чува знање о томе да Бог није остао човеку недоступан. Веза између непојмљивог Бога и његовог створења - човека је могућа и отворена, сведочи нам посебно Свети Григорије Палама. И сведоче нам генерације и генерације православних подвижника који су стицали искуство за своју Цркву, за нас.
У четрнаестом веку кад на Западу почиње ренесанса, јача мишљење да оно што не може да стане у логику једноставно треба да се одбаци.
Заборав тога да је у корену свега личност, доноси нам временом и заборав тога да је човекова личност највећа вредност. Уместо ње успоставља се као највиша вредност ефикасност.
И тако напредујући низом технолошких револуција из света који није задовољавао човека, долазимо до овога у чему сад живимо. Нечег што нас ужасава, толико да више не можемо ни да се плашимо. Само отупљујемо.
Човек је призван на сједињење с Богом и то је за човека највиши циљ.
А како се сјединити са непојмљивим Богом? У Христу је људска природа обожена силом јединства са Богом. Нама то није доступно али нам је у Светом Причешћу могуће присаједињење Христовом обоженом телу.
Ето прилике да се славећи Светог Григорија Паламу подсетимо зашто се уопште сабирамо на Литургији, па и на овој Литургији у Другу недељу поста.
Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар