810 ГОДИНА ОД ПРЕНОШЕЊА МОШТИЈУ СВЕТОГ СИМЕОНА У СТУДЕНИЦУ
У Недељу сиропусну, на дан свештеног спомена Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Студеници је служио Епископ жички г. Јустин. Уз мноштво монаштва и свештенства, на празничном бдењу је присуствовало око 250 верника, а на Светој Литургији око 800. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), сектретар ЕУО Епархије жичке, игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), јеромонах Орсисије (Ивановић), игуман манастира Свете Тројице са Овчара, јеромонах Теодосије из манастира Рујан, свештеник Иван Радовановић, свештеник Здравко из Рашке, свештеник Милан из Неготина, свештеник Драгиша из Требиња и протођакон Александар Грујовић. Присутно је било монаштво из манастира Сретење, Благовештење, Никоље, Градац, Каменац, Ковиље, Преображење, Вољавча, Рача, Моравци, Стубал. Овај празник је био мали сабор монаштва и народа целе наше богоспасаване, најстарије, светосавско- симеоновске Епархије у ишчекивању почетка Великог поста.
Иначе, ове године се навршава јубилеј наше Свете Цркве. Прошло је 810 година од када је Свети Сава пренео мошти свога оца, Светог Симеона из манастира Хиландара у манастир Студеницу. Добро је познато да је Свети Симеон (Стефан Немања, велики жупан) саградио овај манастир као загробно место за себе и своју породицу. За живота је спремио себи мермерни саркофаг на месту где је то у храмовима предвиђено за ктиторе. Пошто се на сабору код Петрове цркве 1196. године одрекао власти, животописац даље бележи: „И назва се монашким именом Симеон… И дође до пресвете Богородице Добротворке у Студеници. И остаде ту, настањујући се са часним монасима, у правилу и заповести светих и богоносних отаца, и никако не ленећи се“(Стефан Првовенчани, Житије Светог Симеона).
„Када је ово било свршено, отац наш господин дође у наш манастир, који и сазда. Свету Богородицу Добротворку…“ (Свети Сава, Житије Светог Симеона).
Из чињенице да је Симеон стигао у Студеницу убрзо после свога замонашења (25. марта 1196) и да ју је напустио 8. октобра 1197. године, произлази да је у овом манастиру провео мало више од године и по. Свети Сава каже: „Блажени овај старац (…) остаде у овом нашем манастиру две године (Свети Сава, Житије Светог Симеона).
Са осталом братијом следио је монашка правила „не ленећи се“. (Стефан Првовенчани , Житије Светог Симеона). Посебно су значајна Савина обавештења да је Симеон увећао број монаха у Студеници „учећи све духовним подвигом“. „Блажени отац наш и ктитор господин Симеон“ (Свети Сава, Житије Светог Симеона), напуштајући Студеницу „постави игумана овом светом месту, изабравши преподобна мужа, по имену Дионисија јеромонаха, и предаде му да се брине и да снабдева стадо Христово, које је у овом светом месту“ (исто). Преподобни Симеон се упокојио у Светој Гори, у својој и Савиној задужбини Хиландару. Пошто је у манастиру Хиландару проживео осам месеци, „6708 године“ (тј. 1199.) „месеца фебруара 13. дан“, „је овај блажени отац наш прешао у вечни покој“(исто).
Угледног монаха Симеона син Сава је, према очевој заповести, положио у „нови гроб“ хиландарске Цркве (исто). Ово је било у присуству бројних светогорских монаха и одређеног броја народа. На дан годишњег помена (13. фебруар 1200), који је у Хиландару обележен веома свечано, потекло је миро из Симеоновог гроба, а Сави је поверено да му напише житије и службу (види: Доментијан, Живот Светог Саве; Теодосије, Житије Светог Саве). Почетком 1206/7. године, највероватније, са групом монаха Сава је пренео Симеонове мошти у Хвосно, одакле је заједно са браћом жупаном Стефаном, кнезом Вуканом и са племством и свештенством кренуо за Студеницу. У манастиру Студеници положили су Немањине свете мошти у гроб дана 9. фебруара, да би, убрзо после, током обележавања Немањиног помена (13. фебруара), поново мироточиле (види: Стефан Првовенчани, Живот Светог Симеона). О датуму преноса Симеонових моштију у Србију почетком 1206. године види: Баришић, Хронолошки проблеми. О томе да је то било 1207. године, види: Максимовић, О години преноса Немањиних моштију.
Нека би молитвама Преподобних Свете лавре студеничке, овај духовни подвиг који је пред нама, на корист душе и тела окончали. Амин.
Монах Силуан (Грујовић)
извор: eparhija-zicka.rs
У Недељу сиропусну, на дан свештеног спомена Преподобног оца нашег Симеона Мироточивог, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Студеници је служио Епископ жички г. Јустин. Уз мноштво монаштва и свештенства, на празничном бдењу је присуствовало око 250 верника, а на Светој Литургији око 800. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), сектретар ЕУО Епархије жичке, игуман студенички архимандрит Тихон (Ракићевић), јеромонах Орсисије (Ивановић), игуман манастира Свете Тројице са Овчара, јеромонах Теодосије из манастира Рујан, свештеник Иван Радовановић, свештеник Здравко из Рашке, свештеник Милан из Неготина, свештеник Драгиша из Требиња и протођакон Александар Грујовић. Присутно је било монаштво из манастира Сретење, Благовештење, Никоље, Градац, Каменац, Ковиље, Преображење, Вољавча, Рача, Моравци, Стубал. Овај празник је био мали сабор монаштва и народа целе наше богоспасаване, најстарије, светосавско- симеоновске Епархије у ишчекивању почетка Великог поста.
„Када је ово било свршено, отац наш господин дође у наш манастир, који и сазда. Свету Богородицу Добротворку…“ (Свети Сава, Житије Светог Симеона).
Из чињенице да је Симеон стигао у Студеницу убрзо после свога замонашења (25. марта 1196) и да ју је напустио 8. октобра 1197. године, произлази да је у овом манастиру провео мало више од године и по. Свети Сава каже: „Блажени овај старац (…) остаде у овом нашем манастиру две године (Свети Сава, Житије Светог Симеона).
Нека би молитвама Преподобних Свете лавре студеничке, овај духовни подвиг који је пред нама, на корист душе и тела окончали. Амин.
Монах Силуан (Грујовић)
извор: eparhija-zicka.rs
 |
| фото: Манастир Вазнесење |
Нема коментара:
Постави коментар